Svi znamo da KRŠTENJEM dobijamo ANĐELA ČUVARA, ali ko je uz čoveka pre tog svetog čina - SATANA?!

Prilikom primanja svete tajne krštenja, svaki sveštenik u molitvi kaže da je dete ili odrastao čovek u tom trenutku dobio svog anđela čuvara, koji će ga pratiti i štititi kroz život u svakom trenutku. S obzirom da to da ima i onih koji se krste u 20-im, 30-im, ili čak i kad osete da im se bliži smrt, postavlja se onda crkvenim ljudima pitanje: Ko je onda bio uz čoveka dok nije kršten, satana?

- Tačno je da svako uz krštenje dobije svog anđela krštenja, to i sama molitva govori. Ali, to ne znači da je pre toga uz  njega bio satana, taman posla jer su sva stvorenja Božija i pod kontrolom Svevišnjega. Krštenjem samo ulazi u taj uži krug jer ga anđeo čuvar štiti od svih zlih napasti - objašnjava nam otac Jova.

Međutim, prilikom čitanja molitve na slavama, kao i na liturgijama u crkvama, primetili smo da sveštenici nekrštene pomenu pod imenom "ozloglašene sluge".

- A, ne. Pa, to je potpuno pogrešno. Ti sveštenici loše čitaju molitvu. Nije ozloglašeni nego oglašeni sluga. To je velika razlika. Krštenje je najvažniji deo u hrišćanstvu, a svako dete je samim rođenjem hrišćansko dete, pa ne može biti ozloglašeni sluga. Dok ga roditelji ne krste, ono se u molitvama naziva "oglašeni" jer se time oglašava da nije primio svetu tajnu krštenja. Time se zapravo poziva da se krsti i uđe u stado Hristovo - objasnio nam je otac Jovo.

Krštenje znači umiranje starog čoveka i novo rođenje u Hristu. To lično iskustvo Vaskrsenja dato je svakom čoveku, stvarna mogućnost da se umre i da se "rodi odozgo".

Upravo o tome govori Sveti apostol Pavle u poslanici čiji se odeljak čita na krštenju i kaže: "Ili zar ne znate da svi mi koji smo kršteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt smo kršteni? Tako smo mi krštenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao što je Hristos vaskrsnut iz mrtvih Očevom slavom, i mi na isti način živeli novim životom. Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda ćemo srasti i sa slikom njegovog vaskrsenja."