"TAJ DAN PAMTIM, CELU NOĆ NISAM SPAVAO" ŠOK OTKRIĆE: Dr Kon bio na ratištu sa generalom Ratkom Mladićem
Čuveni epidemiolog i član kriznog štaba dr Predrag Kon u svet epidemiologije ušao je kao specijalizant na VMA.
Nakon izbijanja ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije početkom devedesetih godina prošlog veka službovao je u komandi u Kninu i Krajini tokom zime 1991/1992, pod komandom generala Ratka Mladića.
VEĆINA VOZAČA OVO NE ZNA: Možete da vozite ŽUTOM TRAKOM, a da vam policija NE piše kaznu!
UŽIVAJTE JOŠ PAR SATI, SLEDI NAM HAOS: Od sunca više ni traga, očekuje nas temperaturni ŠOK OBRT koji će potrajati (FOTO)
EVO ŠTA JE ZAPRAVO BILO U KOVČEGU: Titova sahrana održana BEZ njegovog tela? Istina će vas ŠOKIRATI...
Kako je Kon ispričao, kao lekar, u tom periodu je svakodnevno viđao tadašnjeg komandanta Kninskog korpusa Ratka Mladića, a te susrete pamti kao profesionalne i krajnje korektne.
- Mladića pamtim kao izvanrednog oficira. Ne vidim da je tu bilo šta pogrešno radio. Nisam bio u Bosni i ne mogu da govorim za taj period, ali moje sećanje na njega nije negativno. Kao oficir, svoj posao u Krajini, bar koliko ja znam, radio je onako kako se moglo u tim okolnostima. Vojnu bolnicu u Kninu jednom sam obilazio i sa Mladićem. Uvek je pitao kako se dogodilo ranjavanje i obično bi rekao da do toga ne bi ni došlo da se postupalo prema pravilima - opisao je dr Kon, koji je 1995, na sopstveni zahtev, napustio aktivnu vojnu službu i danas je rezervni sanitetski potpukovnik Vojske Srbije.
LEČILI I ZENGE
U jednoj ispovesti, kada je govorio o tim danima s početka devedesetih, istakao je da nema nikakve traume iz ratnih sukoba.
- Kao ratni epidemiolog, bio sam referent saniteta za preventivnu medicinsku zaštitu na području Krajine i zapadnog Srema, kao i načelnik odeljenja za medicinsku informatiku u Prvoj armiji do 1995. Na ratištu nisam doživeo nikave teške trenutke jer smo mi na teren dolazili kada bi prestalo granatiranje - rekao je Kon.
Međutim, opisujući ratne dane, naknadno se prisetio fijukanja metka koji ga je za dlaku mimoišao.
- Neprekidno sam bio na linijama fronta. U selu Mirkovci, kod Vinkovaca, na pet metara od mene metak je pogodio zid. Mimoilazile su me i granate. Doživeo sam dva granatiranja u Kninu i jednom u Šidu - ispričao je dr Kon za medije.
Darko Mladić, sin generala Mladića, u izjavi je rekao je da zna da se njegov otac i Kon poznaju iz tog perioda.
- Ratko je često obilazio kninsku bolnicu i danas se sećam jednog događaja iz tog perioda. U toj bolnici su se, osim naših vojnika, lečile i zarobljene zenge (pripadnici Zbora narodne garde, prim. aut.). Prilikom jedne posete bolnici Ratko je video da jedan od hrvatskih vojnika nije dobio medicinsku negu kako treba i zahtevao je da se to promeni. Tu je bila medicinska sestra koja je to besno komentarisala jer su joj zenge nekog ubile, ali je Ratko tražio da se svi ranjeni vojnici, bez obzira na to s koje strane bili, tretiraju podjednako kao pacijenti, da dobijaju isti tretman i negu - prisetio se Darko Mladić.
Stalno na poziciji
Prema rečima dr Kona, iz Kninske krajine je prešao u zapadni Srem, tačnije u Šid, gde je bio referent za preventivnu medicinu mehanizovanog korpusa. Kasnije su ga nakratko prebacili na Topčider, a potom je prešao u Zavod za preventivnu medicinsku zaštitu Prve armije u Zemunu.
- To je bilo sjajno mesto, držao sam medicinsku informatiku. I tu sam bio načelnik. U principu, stalno sam imao pozicije. Kada sam 1995. predao zahtev za napuštanje, odnosno, kako mi to kažemo, skidanje iz vojske. Taj dan pamtim, celu noć nisam spavao. Imao sam osećaj da sam otišao u slepi kolosek, ipak sam ja epidemiolog - ispričao je čuveni epidemiolog.
ČLAN KOMISIJE
Predsednik Veritasa Savo Štrbac, koji je u to vreme bio član komisije za nestala lica, odnosno razmenu ratnih zarobljenika pri Kninskom korpusu, ne seća se dr Kona, ali dobro pamti svaki susret sa Mladićem.
- Prvo kao načelnik, a potom komandandat Kninskog korpusa JNA, Mladić je predvodio našu delegaciju kada se sa Hrvatima razgovaralo o razmeni zarobljenika. Dobro se sećam da su Hrvati prema njemu imali veliko poštovanje, a njegova odsečna vojnička reč se slušala. Uvek je imao strogo vojničko držanje, odsečne, kratke i jasne rečenice i naredbe, od svojih vojnika je zahtevao disciplinu bez koje nema ni vojske. Njegovi vojnici su morali da budu podšišani, s urednom i zakopčanom uniformom - priseća se Štrbac.
