TANJI SU REKLI DA NEĆE PREŽIVETI, ALI JE ONA POBEDILA SVE! Koma, nekoliko operacija i borba za GOLI ŽIVOT - nisu je sprečili da ponovo stane na SVOJE NOGE! (FOTO)
Tanja Lišanin (27) iz Ivanjice, živela je punim plućima, a nije ni sanjala šta će joj doneti novi dan. Tanja je prvo osetla bolove u ruci, a zatim je završila u bolničkoj postelji u komi.
- 2012. godine, u julu mesecu, tačnije, nekoliko dana nakon mog punoletstva je počelo da me boli desno rame, a zatim deo leđa iznad levog bubrega. Desetak dana lekari u Ivanjici su me bezuspešno lečili- davali injekcije, lekove, vraćali nazad kući, sa raznoraznim pretpostavkama, bez prave dijagnoze. Bolovi su se svakodnevno pojačavali, toliko da noćima spavala nisam, kako ja tako i moja porodica - počinje svoju priču za Srbija Danas Tanja.
- Ubrzo gubim sposobnost podizanja ruku iznad ramena, sposobnost da se popenjem na prste i da savijam glavu i hitno odlazim u Čačak, u bolnicu, na rukama svog ujaka koji me iznosi iz kola potpuno nemoćnu i iscrpljenu od svega. Tu provodim tri dana, zbog neznanja lekara i nepreduzimljivosti istih menjam tri različita odeljenja, bez ikakve potrebe drugog dana ostajem na odeljenju ginekologije gde doživljavam kliničku smrt, odnosno ostajem bez svesti.
- Konačno zahvaljujući doktoru sa intenzivne nege odlazim 24.jula u Beograd, na IOHB Banjicu pod trodonima i morfinom, pod sumnjom da nešto nije u redu sa kičmom. Istog dana, u večernjim satima počinje da mi trni desna noga, a već narednog dana se budim bez ikakvog osećaja u nogama, potpuno oduzeta do grudi- obe noge, stomak i leđa- ostajem u stanju totalne paraplegije. 26.jula sam operisana od stafilokokne infekcije kičmene moždine. Provodim narednih 50 dana na Banjici kao biljka, ležeći na leđima, sa pelenom i kateterom, uključena na 5 antibiotika sa pretpostavkom da vrlo verovatno nikada neću stati na noge jer je moja dg slučaj 1 u milion, a smrtnost je 95% - priča Tanja.
Nakon jedne borbe, usledila je i druga!
- Narednih godinu dana provodim u rehabilitacionom centru sa majkom koja je bila moj pratilac i uspevam da prohodam. Uvek sam sebe videla na nogama i znala sam da ću hodati. Dok sam ležala na Banjici kao biljka sanjala sam sebe kako hodam na štiklama, to je ono što mi je, pored svega ostalog, davalo snagu da ostvarim te svoje snove koji su se ponavljali. Iz kolica na hodalicu, sa hodalice i sa podizačima na stopalima na dva štapa, a zatim samo jedan štap u levoj ruci koji rasterećuje desnu nogu.
- Desna noga je uvek bila drugačija u odnosu na levu, uvek sam osećala bol u njom, uvek je bila "teža" i mnogo slabija, uvek je "kasnila" za levom nogom. Desna noga kao takva, slaba, spastično paretična je posledica kompresije koja je bila u kičmi. Nijedan lekar nikada nije uspeo da objasni poreklo bakterije u leđima. Nijedan lekar ne može da veruje da sam ja danas na svojim nogama, potpuno nezavisna od bilo koga.
Uprkos svemu, Tanja je donela odluku da se bori i nastavila je svoje školovenje daleko od porodične kuće i podrške - potpuno sama. Ali jednoj osobi je posebno zahvalna za sve!
- Upisujem fakultet i počinjem da živim sama u Beogradu. Prolazim kroz raznorazne situacije, prihvatanja sebe, prihvatanja tuđih pogleda, komentara, pitanja. Fizički preslaba, padavši svakog dana na putu do fakulteta i nazad, bila sam redovan student. Diplomirani sam logoped i trenutno sam na master studijama.
- Bez podrške celokupne porodice, a posebno majke, bez vrhunske terapeutkinje koja je profesionalac, bez pozitivnog razmišljanja, bez mnogo smeha i nade, bez nalaženja značaja u snovima koji su se ponavljali ništa ne bih uspela, vrlo verovatno - ističe Tanja.
Sada, nakon svega Tanja ima samo jednu stvar da kaže!
- Nakon devet godina, mogu da kažem da sam preponosna na sebe i da neću odustati od svog potpunog oporavka sve dok sam živa.
- Nad desnom nogom nemam nikakvu kontrolu, počevši od stopala, preko kolena do kuka. Zbog pritiska koji trpi leva noga već godinama unazad, operisala sam kičmu dva puta ove godine i stabilizovana su mi dva pršljena u lumbalnom delu leđa.
Stanje se prilično pogoršalo, bolovi su se opet pokrenuli, sada hodam uz pomoć dve štake - kaže ona.
Tanji je sada nakon svega, potrebna i naša pomoć!
- Pokrenula sam od marta meseca akciju prikupljanja sredstava za jednu električnu ortozu koju bih kupila u Nemačkoj. U pitanju je jedno pomagalo za desnu nogu koje bi mi omogućilo slobodan hod, kontrolu noge, stabilnost zglobova, koje se zove C-brace i koje košta 65.000 evra.
Ja sam do sada prikupila 43.000 evra - zaključuje Tanja za Srbija Danas.
Znači mi svaka reklama, svaka objava, da što više ljudi vidi i učestvuje ukoliko želi i ukoliko može.
