Tri razloga zašto PAMETNI ljudi NAJČEŠĆE GREŠE
Interesantan paradoks
Ljude koji često greše obično smatramo nemarnim i nedovoljno posvećenim poslu. Mislimo da nemaju dovoljno znanja, niti rutine. Pametni ljudi izbegavaju greške, zar ne?
Osoba koja ima hrabrosti da se upusti u nešto novo, isproba nove načine i pokrene se iz zone komfora, pre ili kasnije će pogrešiti. To je i razlog zašto upravo najpametniji ljudi - oni koji imaju nove ideje i hrabrosti da ih sprovedu u delo - najviše greše.
Ako ne izađete iz kolotečine, možda ćete steći rutinu i gotovo uopšte nećete grešiti, ali nedostajaće vam osećaj da ste prevazišli sebe.
Zbog toga bi trebalo razviti novu kulturu, kulturu greške, koja proces učenja stavlja u prvi plan, jer je to plodno tlo koje omogućava zaposlenima da slede svoje ideje i da se razvijaju i stvore nešto novo. Na taj način, oni na kraju ostvaruju napredak za sve.
Zašto su greške važne i zašto su pozitivne.
Iskustvo stečeno na greškama, naročito onim najneprijatninijim, omogućava nam da se razvijamo, a to je neophodno za napredak.
Svima nam je poznata situacija u kojoj smo doživeli veliki neuspeh i kada smo se zakleli da nam se to više nikada neće desiti. Automatski počinjemo da analiziramo, proveramo koje su odluke bile pogrešne i često otkrivamo "slepe mrlje" u našem mentalnom sklopu, kojih postajemo svesni i izbegavamo ih u budućnosti.
Uspešnim ljudima je zajedničko da imaju hrabrosti da se upuste u nešto novo, umesto da samo pričaju o idejama. Drugim rečima: što više toga sprovedemo u delo, to više šanse imamo da uspemo. Istovremeno, što više toga probamo, više grešimo. Prema tome, stvaralački proces je uvek povezan s greškama. Samo ljudi koji ništa ne preduzimaju neće pogrešiti. Ali da li želite da budete jedan od njih?
Većina odluka koje donesemo u toku dana odvijaju se nesvesno, zato što se oslanjamo na stečeno iskustvo. Kada pogrešimo, počinjemo da preispitujemo upravo to iskustvo i pružamo sebi šansu da proširimo vidike. Zašto se to desilo? Da li su moja dosadašnja saznanja zaista ispravna? Šta sam previdela i zašto? Odgovori na ta pitanja nude ogroman potencijal, koji je do tada bio neiskorišćen. Samim tim, možemo samo da se radujemo sledećoj grešci - iako će nas u prvi mah možda zaboleti.
Zaključak: Sigurno je da možemo da preživimo tako što ćemo uvek ići na sigurno. Ali to je samo jedna mogućnost, koji će nas sasvim sigurno zadržati ispod granica naših mogućnosti, pa ćemo se jednoga dana sigurno zapitati: Šta bi bilo da sam se u pravo vreme upustio u rizik neuspeha?
