UMRO JE TEŠKOM SMRĆU! Slavimo svetitelja u čiju čast danas obavezno moramo da učinimo JEDNU veoma važnu stvar

Muž znamenit kako po učenosti tako i po podvižničkoj strogosti života. Razdav imanje svoje siromašnim on se izdržavao sastavljanjem poučnih dela, i od toga se kao od nekog rukodelja hranio.

Vrlo je veliku uslugu učinio crkvi time što je prema jevrejskom tekstu ispravio mnoga mesta u Svetom Pismu, koja jeretici shodno svome naopakom učenju behu iskvarili. Zbog učenosti i duhovnosti bi rukopoložen za prezvitera u Antiohiji.

U vreme Maksimijanovog gonjenja, kada namučeni behu sv. Antim Nikomidijski i sv. Petar Aleksandrijski, bi i sv. Lukijan u spisku onih, koje car željaše pogubiti.

Ni mala deca ne behu pošteđena. Dva dečaka, koji ne hteše jesti od idolskih žrtvi, behu bačeni u vrelo kupatilo, gde u mukama predadoše duše svoje svete Bogu. Neka učenica Lukijanova, po imenu Pelagija, da bi sačuvala devstvenu čistotu svoju od razvratnih nasilnika, baci se s krova kuće na zemlju i razbi se. Lukijan bi doveden u Nikomidiju pred cara. Uz put savetima svojim uspe da obrati u veru Hristovu 40 vojnika.

I svi mučenički skončaše. Posle ispitivanja i bijenja sv. Lukijan bi bačen u tamnicu, gde bi mučen glađu.

"On je prezreo glad, piše Zlatousti Jovan o sv. Lukijanu, prezrimo i mi raskoš i uništimo vlast čreva da bi, kada dođe vreme koje od nas zahteva takvog mužestva, budući unapred prigotovljeni pomoću manjih podviga, javili se slavnim u vreme borbe."

Na Bogojavljenje pričesti se u tamnici, i sutradan predade duh svoj Bogu. Postrada 7. januara 311. godine. Iako dan Svetog Lukijana nije upisan crvenim slovom u pravoslavni kalendar, danas treba postiti u znak sećanja na ovog sveštenomučenika koji je umro od gladi.