UZMI ME BOŽE, NE MOGU VIŠE: Pao je s kruzera, a onda je 29 sati PREŽIVEO u moru punom ajkula
Bret Arčibald pao je sa broda koji je iznajmio da krstari sa svojim prijateljima u tajlandskim vodama.
Narednih 29 sati proveo je na otvorenom moru među ajkulama i nekim čudom uspeo da preživi. To čudo opisao je u svojoj novoj knjizi.
U vodu je upao kada se nagnuo preko ograde da povraća. U tom trenutku na kratko je izgubio svest i pao preko ograde. Nakon nekoliko sati u vodi već počeo da oseća jaku žeđ. Devetnest sati bio je u vodi kada je dobio prvu naznaku da je možda blizu kopna. Iznad njegove glave proleteo je galeb i srećom ga trgao iz polusna u koji je počeo da tone. Ptica se nekoliko puta i spustila do njega, udariivši ga po glavi. Tada je počeo da smišlja plan kao da ga ubije, kada se druga, veća ptica ustremila na njega i izrebala ga po nosu i licu. U poslednjem trenutku okrenuo je glavu da mi ne iskopa oči, ali krv je krenula da lipti niz njegovo lice.
Krvav se tresao i razmišljao kako će da pregura noć koja se bližila. Na kopnu u tom trenutku, druga ekipa spasilaca spremala se da krene u novu potragu za njim.
Dvadeseti sat u vodi galebovi više nisu bili problem, ali jeste meduza. Jak bol koji mu je meduza nanela, pratila je i tako jaka drhtavica da je morao jednom rukom da drži vilicu.
Tada je ugledao kanu. Dvojica indonežanskih dečaka sedela su u njemu. Počeo je da ih doziva. Pružao je ruku k njima kada je izgubio kontrolu nad svojim telom i počeo da tone u vodu. Tada je shvatio da su dečaci bili samo iluzija i da se njegovo umorno telo poigralo sa njim. Polsednjim atomima snage uspeo je da ispliva na površinu. U tom trenutku jezik mu je otekao toliko da nije mogao da guta i slabo je video. Pokušavao je da drži glavu iznad vode i izbori se za vazduh. Od grudi do stopala nije osećao ništa.
Video je svetla u daljini za koja je bio siguran da su sela, ali nije imao snage da poliva do tamo. Dvadeset drugi sat u vodi počeo je da razmišlja o smrti i kako je izneverio ženu i decu. Sve teže je držao glavu iznad vode i činilo mu se da će da se uspava. Ponovo je halucinirao da vidi brod.
Dvadesetčetvrti sat počeo je da oseća jake bolove u svim delovima tela i da čuje glasove u glavi. Javljaju se jaki grčevi.
Na kopnu, vesti o potrazi se proširila. Toni Eltherington, jedna od najiskusnijih kapetana u tom delu Tajlanda uključio se u potragu.
U moru, Bet ponovo ima halucinacije. Video je brod sa kog je pao u more i svoje prijatelje koji su se vratili po njega. Naravno, ničega nije bilo, ali u stanju u kome je bio, svaki pokušaj da počne da pliva značio je da tone. Punih 25 sati u vodi učinili su svoje i izmorili ga do granica izdržljivosti.
Put do površine vode delovao je kao večnost. Ipak, uspeo je još jednom da ispliva.
U 27. satu na otvorenom moru, sam i umoran, čuo je u glavi glas svoje žene Anite. Počinje da fantazira da će se zakačiti za udicu nekog ribara i da će tako spasiti sebe.
Sat vremena kasnije, ponovo je potonuo. I ponovo je uz mnogo muke i truda uspeo da se dokopa vazduha. Više ništa nije video jasno. Crne tačke bile su mu pred očima. U sebi je počeo da govori "uzmi meBože, ne mogu više". Ponovo je padao u vodu. U jednom momentu čak mu se učinilo da je video crni krst kako pluta iznad vode. Kako se taj krst približavao tako je shvatio da ne halucinira, to je zapravo bio donji deo broda. I to broda kapetan Eltherington koji ga je tražio sa svojom ekipom.
Spasioci su stigli u poslednji čas kada Bret više nije mogao da izdži borbu za vazduh.
Odvezli su ga na kopno gde su ga prijatelji sačekali uz suze radosnice. Njegovo zdravstveno stanje bilo je izuzetno loše, a oporavak je tgrajao danima.
Jedan od eksperata koji je krenuo u potragu za njim rekao je da bi 999 ljudi od 1.000 na njegovom mestu umrlo.