NAKON TRI MESECA - NEDOUMICE JOŠ UVEK POSTOJE: Naši stručnjaci još jednom dali odgovore na česta pitanja za vakcinu
Da li se češće vakcinišu muškarci ili žene, gde je najviše a gde najmanje vakcinisanih, i da li bi trebalo da proveravamo antitela... Stručnjaci daju odgovore za neka od najčešćih pitanja o vakcinaciji.
Iz dana u dan raste broj vakcinisanih. Najviše građana želelo je kinesku vakcinu, a nje smo i imali najviše. Potom je najveće interesovanje bilo za "Fajzer-Biontekovu", pa ruski "sputnjik", a najmanje smo želeli "Astra-Zenekinu". Da se vakcinišu, češće su se odlučivale žene. A prosečna starost vakcinisanih je 61,6 godina.
VAKCINISANIH SVE VIŠE, A BROJ ZARAŽENIH RASTE: Dr Šekler na najduhovitiji način objasnio zašto imamo takvu pojavu
IMA LI POPUŠTANJA MERA NA GRANICAMA ZA GASTARBAJTERE: Dr Tiodorović pojasnio kako će ulaziti u zemlju za Uskrs
"ZATUPLJENI NAS DOVODE U OPASNOST" Dr Šekler oštro osudio svaki komentar da ne treba primiti vakcinu
Najviše vakcinisanih je u Beogradu. Prva četiri mesta zauzimaju beogradske opštine - Stari grad, Savski venac, Vračar i Novi Beograd. Peti na skali najboljih je Niš.
Najmanje interesovanje za vakcinaciju je u Žagubici, Bujanovcu, Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, gde je procenat vakcinisanih ispod jedan odsto.
Kada se posmatraju samo stariji od 60 godina, najviše ih je vakcinisano u Beogradu, i to u opštini Savski venac - gotovo 70 odsto. Na petom mestu je Sremska Mitrovica. Najmanje vakcinisanih je u Ražnju, Merošini, Boljevcu.
Mnogo je onih koji odmah posle primanja druge doze odlaze da provere koliko su zaštićeni, i rade analizu antitela. Da li to uopšte treba raditi?
Prof. dr Dušan Popadić sa Klinike za imunologiju UKCS rekao je da sadržaj antitela pokazuje neki imunitet, ali u svakom slučaju to nije sveobuhvatni marker sposobnosti da se odbranimo od kovida 19.
- Testova ima mnogo, različitih su proizvođača i svaki meri nešto, a mi ne možemo da znamo, odnosno osoba koja se testira, u najvećem broju slučajeva, da zna šta ta antitela tačno znače. Koji je taj zaštitni sadržaj antitela koji mi treba da imamo u telesnim tečnostima, odnosno krvi, koji bi nas zaštitio od bolesti? Tako da ja ni u kom slučaju, izvan kliničkih studija i istraživanja, u ovom trenutku nikome ne mogu da preporučim određivanje sadržaja antitela u krvi - naveo je Popadić.
Kada treba primiti drugu dozu, odnosno kada da se vakcinišu oni koji su posle prve doze preležali kovid 19?
Epidemiolog i član Kriznog štaba, dr Predrag Kon, navodi da u principu treba potpuno da se preleži bolesti i da mora da prođe minimum mesec dana.
- Ono što mi preporučujemo jeste da se posle tri meseca vakcinišu, da ne ostavljaju to slučaju. To je trenutni stav. Međutim, to je individualna stvar, i zavisi od toga da li ima ili nema antitela. Tu je ipak specifično, i tu ima smisla izmeriti antitela, jer od toga zavisi kada bi trebalo da se vakcinišu - objasnio je Kon.
Da li bi onda oni koji su preležali koronu mogli da budu dovoljno zaštićeni ukoliko prime samo jednu dozu?
Profesor Popadić ističe da su u kliničkim studijama isključivali osobe koje su imale koronu i da zato ne postoje podaci o tome.
- Sa imunološkog stanovišta govoreći, jedna doza kod takvih osoba delovala bi kao druga doza kod osoba koje nisu imale kovid. Velika Britanija je u želji da vakcinacijom obuhvati što više stanovnika odložila davanje te druge doze, za sada nema rezultata studija koje ukazuju na efikasnost takvog pristupa - rekao je Popadić.
U poslednje vreme se sve više govori i o trećoj dozi vakcine. Šta su do sada utvrdili istraživači?
Državni sekretar Ministarstva zdravlja, dr Mirsad Đerlek, napominje da se prate istraživanja proizvođača koji žele da usavrše vakcinu.
- Uporedo sa tim u INEP-u, u Nuklearnom institutu, već tri meseca istražujemo, posebno određene starosne grupe a tu mislim na starije od 70, posebno muški pol, i mislimo da će posle detaljnih istraživanja struka doneti odluku da li će se odlučiti za davanje treće doze ili neke druge vakcine - rekao je Đerlek.
Vakcina ima dovoljno, vakcinacija je dobrovoljna i besplatna. A da li bi za nekoga mogla da postane i obavezna?
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS, prof. dr Goran Stevanović, kaže da je zaključak svih rukovodilaca bolnica u kovid sistemu da se uputi apel, zahtev, molba, da se uputi inicijativa da vakcina protiv kovida postane obavezna za zdravstvene radnike.
- Time bismo prvo zaštitili zdravstvene radnike, zatim bismo povećali stepen zaštite samih pacijenata, i onih koji se leče od kovida i onih koji se ne leče, a dali i jedan dopunski zamah daljoj vakcinaciji stanovništva - poručuje Stevanović.
