LJUDI STRAHUJU OD NOVOG VANREDNOG STANJA: Kako nas je "PSIHOPATIJA" dovela do mogućeg ponovnog POLICIJSKOG ČASA? (VIDEO)
Svakodnevno se beleži porast broja obolelih, a imamo i najavu možda totalnog zatvaranja.
Kako to utiče na nas? Psiholog Kristina Brajović Car kaže za RTS da onoliko koliko ima profila ličnosti ima i različitog ponašanja kada su u pitanju stres i prilagođavanje na krizu.
ČEKA SE KONAČNA ODLUKA ZA VANREDNO STANJE: Svačiji glas posebno - mračne reči iz Kriznog štaba
KRIZNI ŠTAB APELUJE, A KARTE SE UVELIKO PRODAJU: Uprkos skoku broja obolelih održavaju se osmomartovski koncerti?
SPREMITE SE ZA NADOLAZEĆI VIKEND: Čekaju nas temperaturne oscilacije, "baba Marta" donosi SNEG I KIŠU
Sada ljudi imaju utisak da su nešto naučili i osećaju se samopouzdano sa idejom da razumeju o čemu se radi i da mogu svojim ponašanjem da upravljaju time da li će se zaraziti ili ne, objasnila je ona.
Kristina Brajović Car je, gostujući u "Beogradskoj hronici", rekla da nije ista situacija u psihološkom pogledu sada kao prošlog marta, tada je bilo više anksioznosti, panike, neizvesnosti - sada ljudi imaju utisak da su nešto naučili i osećaju se samopouzdano sa idejom da razumeju o čemu se radi i da mogu svojim ponašanjem da upravljaju time da li će se zaraziti ili ne.
Kristina Brajović Car je, gostujući u "Beogradskoj hronici", rekla da nije ista situacija u psihološkom pogledu sada kao prošlog marta, tada je bilo više anksioznosti, panike, neizvesnosti - sada ljudi imaju utisak da su nešto naučili i osećaju se samopouzdano sa idejom da razumeju o čemu se radi i da mogu svojim ponašanjem da upravljaju time da li će se zaraziti ili ne.
- To nije u potpunosti racionalno, to je privid i doživljaj, ne mora da znači da sve što su naši utisci da su to istine", kaže ona.
Prema njenim rečima, koliko ima profila ličnosti ima i različitog ponašanja kada je u pitanju stres i prilagođavanje na krizu.
- Ovo je adaptacija na krizu koja ima neke pojavne oblike, neki ljudi su dosledno ostali u buntu, otporu, neki slušaju sve što im se kaže i imamo sredinu koja sluša promišlja, menja, da sebi oduška kada je bezbedno i zna kada treba da ima pojačan oprez - ističe Brajović Car.
- Moramo da se vratimo poslu, država i privreda moraju da funkcionišu, moramo da nađemo način da budemo dostupni jedni za druge na bezbedan način - kaže ona.
Ko se najbolje prilagodio
Kristina Brajović Car ukazuje da se najstariji deo populacije najbolje prilagodio, oni su sve vreme racionalno oprezni i nema ekstrema, a mlađi su bili povučeni u jednom trenutku i sada daju pravo da ne brinu ni o sebi ni o drugima, deca su pošteđena a roditelji su ponekad spremni na konflikt da bi se opravdalo zašto deca ne treba da nose maske.
Koliko vidimo, kaže ona, deca nose maske samo kada institucionalno moraju, a u privatnom ambijentu retko ćete videti.
- Najveći problem je naše ponašanje privatno, vidimo da je zaražavanje tu najveće, tu niko ne može za nas da reguliše kako se ponašamo - rekla je psiholog.
Dodaje da ima ličnosti ne mogu same sebe da regulišu i znači im da neko kaže i osete olakšanje – dobro, znači ne može.
Ističe da najviše pati populacija koja je bez partnera, to je uzrast od 25 do 35 godina, koji se raduju novim poznanstvima, širenjem socijalnog kruga, što se ne dešava godinu dana.
Kod nas nema solidarnosti i brige za druge
Osvrnula se i na evropske zemlje, koje su bile u "lokdaunu". U mnogim zemljama bilo je čak i vrlo agresivnih protesta, sukoba sa policijom.
Navodi primer Italije koja je, kako kaže, najlošije prošla, ali ljudi su se prilagodili, ne prestaju da budu angažovani, oni nose maske na otvorenom, a kod nas je nepojmljivo da nosimo maske na otvorenom.
- Nema te solidarnosti, brige za sebe da bi se poslala poruka drugima, nevidljivi neprijatelj je ostao apstraktan, nismo mnogo naučili kako da brinemo - ukazala je ona.
Brojke, vakcinacija i korona žurke
Neki ljudi ne vole da se povinuju pravilima. Psiholog kaže da ljudi zloupotrebljavaju ideju o svojoj slobodi, ili je pogrešno razumeju, sloboda zahteva i odgovornost, nije dovoljno samo dati sebi pravo tako da se ponašamo, princip zadovoljstva je nešto što često pomuti razum, zaboravimo da budemo racionalni.
Smatra da nisu samo odgovorni oni koji se prepuste slatkom zadovoljstvu, već i organiozatori.
- Psihološki mogu da dam objašnjenje zašto neko prihvati poziv, još ukoliko iza toga stoji neki ozbiljan klub sa renomeom, pa to predstavlja provokaciju da se prekrše pravila, mora da ova priča o tome da neko izvan nas reguliše naše ponašanje - propisi u ovakvim situacijama su nužni, bez toga je teško prepustiti individui da se snađe - rekla je ona.
Ko dovodi u rizik okruženje
- Psihijatrija je rekla u startu da je ovo psihopatija - za onog ko dovodi u rizik okruženje zbog svojih pogrešnih procena realnosti - kaže Brajović Car.
Objašnjava da je dosta toga iza nas, socijalni motiv nije infantilan kao takav, mi učimo o drugima, kakvi treba da budemo, okruženje nas modeluje, prirodno je što želimo da se vratimo, ali treba sačekati da se steknu uslovi.
Cela planeta je u strahu od virusa i totalnog zaključavanja. Brajović Car kaže da se u duši dešava bura i transformacije.
- Problem je što smo bili na distanci i pre pandemije, zbog novih medija se gubio ljudski kontakt, želim da verujem da ćemo se vratiti kontaktu koji je nezamenljiv i prihvatljiv za sve - zaključila je Kristina Brajović Car.
