VIŠE OD 70.000 LJUDI VEĆ PRELEŽALO KORONU, A DA TO NI NE ZNA: Evo od čega zavisi da li će biti drugog talasa
Masovna testiranja počinju u maju.
U Srbiji je registrovano 8.275 slučajeva obolelih od korone, ali epidemiolozi smatraju da je realan broj zaraženih bar deset puta veći. To znači da je više od 70.000 ljudi prebolelo virus bez ikakvih simptoma i, što je još važnije, steklo potrebna zaštitna antitela.
Masovna testiranja, koja počinju u maju na uzorku sa teritorije cele Srbije, pokazaće koliko smo daleko od kolektivnog imuniteta.
Vlasotince je i dalje žarište KORONE: Ugrožena su i sela, pomoć stiže iz drugih opština
Demontirana privremena bolnica, do kraja nedelje još jedna: Vojska Srbije odnela krevete
MOGUĆE ODLAGANJE POLICIJSKOG ČASA ZA PRVI MAJ: "Samo da ne bude hladno pivo i vruća jagnjetina"
Da bismo rekli da imamo kolektivni imunitet, trebalo bi 60-70 odsto ljudi da ima antitela na virus korona, objašnjava epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović. Prema njegovim rečima, možda će već danas na kriznom štabu biti reči o tome kada će krenuti testiranje stanovništva cele Srbije, bez obzira da li je u pitanju mesto gde je zabeleženo prisustvo virusa ili ne.
- Testiranje bi trebalo da počne u maju. To su serološka istraživanja, kada se sa cele države uzima određeni broj ljudi. To je takozvana studija preseka koja ima za cilj da metodom slučajnog uzorka, na osnovu analize krvi, utvrdi da li je neko imao virus. Testiraće se i oni koji su bolovali, kao i oni koji su bili bez simptoma, dakle sasvim slučajan uzorak koji će nam dati jasnu sliku da li smo dostigli broj dovoljan za kolektivni imunitet, a to je od 60 do 70 odsto. Naša pretpostavka je da je broj onih koji su imali virus bez simptoma deset puta veći od broja registrovanih, a ovim testovima ćemo utvrditi tačan broj - ističe dr Tiodorović.
Kako objašnjava, studija je već u pripremi, utvrđuju se metode, postupak, a s obzirom na to da je u pitanju težak posao, treba biti precizan i saglasan kako i kada se kreće s uzorkovanjem.
- To je ogroman posao, moramo imati spremnost i u populaciji, i podršku lekara koji će biti umreženi, laboratorija mora da radi besprekorno, i da se na kraju sve slije u jednu bazu. Od polovine maja, pa i juna, trebalo bi uveliko da se radi. Nakon što se prikupe uzorci, ide unos podataka, nakon toga analiza, e tek onda možemo očekivati verodostojan presek. Ja očekujem da pred kraj leta, dakle pre jeseni, to jasno znamo, a možda i ranije, videćemo - kaže epidemiolog.
Stručnjaci prognoziraju da ćemo se možda s dolaskom zime suočiti s novim talasom virusa. Lekari, pak, objašnjavaju da drugi talas virusa zavisi isključivo od nas samih.
- Svi mi zajedno, zdravstveni sistem, državni sistem, naša populacija, svi smo prošli kroz jednu ozbiljnu vežbu u sudaru s prvim talasom, a ja očekujem da ćemo za drugi talas biti mnogo spremniji i da znamo šta treba da radimo. Može čak da se desi i da ga ne bude ako se budemo pridržavali mera. Svi oni koji su počeli da rade, jer privreda mora da funkcioniše, moraju poštovati sve propisane mere, dezinfekciju prostora, nošenje maski i rukavica, kako pružaoci usluga, tako i korisnici. Nema okupljanja. Ako ste na otvorenom, u prirodi, sami, normalno da vam ne treba maska, ali ako ste sa nekim u društvu, obavezno stavite masku. U ovoj situaciji, najvažnije je da masku ima onaj ko je nosilac virusa, a budući da neko može nositi virus bez simptoma, zamislite koliko je onda važno da taj čovek ima masku - objašnjava dr Tiodorović.
Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kaže da bi trebalo dostići između 70 i 80 odsto prokuženosti stanovništva da bismo spremno dočekali naredni talas epidemije.
- Kada se dostigne taj obuhvat prokuženosti, onda bolest neće imati uslova da se prenosi. Stvarni broj zaraženih je verovatno znatno viši od potvrđenih slučajeva. To je sve puko nagađanje, ali mogao bih da pretpostavljam da je 15 do 20 puta više zaraženih nego što je zvanično nađeno. Međutim, čak i da je 150.000 ljudi preležalo virus, što je oko dva odsto stanovništva, to je i dalje zanemarljivo za prokuženost - objašnjava Radovanović.
Prema njegovim rečima, nepoznato je da li otkrivena antitela štite od ovog virusa ili samo pokazuju njegovo prisustvo. Kako objašnjava, postoje dve vrste antitela, jedna se javljaju nakon nekoliko dana od pojave bolesti.
- Ona se povlače, a zatim se stvara druga vrsta antitela koja može da traje godinama, a za neke bolesti doživotno. Međutim, kod ovog virusa to se ne zna, jer je pitanje da li ta antitela koja se otkriju štite od bolesti, ili su samo pokazatelj da je neko bio u kontaktu sa virusom. Ako uopšte postoji zaštita, prokuženo stanovništvo bi trebalo da bude zaštićeno tokom narednog talasa. Međutim, dešava se da neki budu pozitivni, a da su prethodno bili negativni, tako da je nepoznanica da li je reč o laboratorijskoj grešci, ili je imunitet slab, ili se, pak, virus zadržao u organizmu - ukazuje prof. dr Radovanović.
Iako još uvek nema dovoljnih podataka i testiranja na antitela nisu počela, infektolog dr Steva Stanišić kaže da se ne bi bavio nagađanjima, ali da pretpostavlja da će dobar deo populacije biti prokužen.
- Sada se svi plaše tog drugog talasa koji je bitan, ono što ja primećujem je možda manji broj teških slučajeva koji nam stižu, što je opet nekako drugačije nego što je bilo na početku. E sada ne znam da li je to samo prolazno, ili je to samo neki utisak, videćemo. Sada imamo manji broj ljudi koji se stavlja na respirator, ali ne smemo se opustiti, jer sve ovo još uvek traje, u toku je i proučavanje virusa. Treba biti oprezan, moramo držati tu fizičku distancu i nositi zaštitu, maske pre svega, mnogo toga zavisi od nas samih, kaže infektolog Stanišić.
Kon: Do kraja leta testiraćemo 70.000 ljudi
O kolekitvnom imunitetu je govorio i doktor Predrag Kon, koji je naveo da je u planu testiranje na koronu na nivou države. Početkom leta će, kako je rekao, biti testirano oko 7.000, a krajem leta oko 70.000. Prema njegovom mišljenju, pak, prokuženost stanovništva je znatno manja nego što se očekuje.
- Mi smo na kraju ovog talasa, a istovremeno smo na početku pandemije i koliko god je to teško shvatiti, mi ćemo znati koliki nam je imunitet tek kad završimo testiranje. Imate onih koji smatraju da smo već prokuženi, ima onih kao i ja koji misle da je daleko manji procenat nego što se očekuje. Iz sveta stižu kontradiktorni podaci. Kad se obavi obimno testiranje, znaćemo pravi procenat - naveo je Kon.
Fenomen ledenog brega
Početkom aprila, o prokuženosti stanovništva govorila je i prof. dr Darija Kisić Tepavčević, koja je ukazala da su procene da imamo pet do deset puta više obolelih od broja laboratorijskih potvrđenih slučajeva.
- Za ovo oboljenje je karakterističan fenomen ledenog brega, tj. većina inficiranih ili nema simptome respiratorne infekcije ili su to blaži oblici koji liče na prehladu. To znači da većina nas može nositi ovaj virus u sebi a da to i ne zna. Imamo barem od pet do deset puta više inficiranih koji nisu prepoznati jer se osećaju dobro - objasnila je tada prof. dr Kisić Tepavčević.
Kako je nedavno navela doktorka Kisić Tepavčević, još nije poznato koliki je stepen stečenog kolektivnog imuniteta u našoj populaciji, međutim, po sve manjem broju građana koji se javljaju infektivnim klinikama procenjuje se da je on mnogo jači nego na početku epidemije. Ona je još tada najavila da će se u našoj zemlji raditi studija koja će na reprezentativnom uzorku pokazati koji procenat populacije je stekao imunitet na novi virus.
Ministar prosvete otkrio planirani DATUM prijemnih ispita za fakultete
ZA NJIH JE ZABRANJENA I UPOTREBA MOBILNIH TELEFONA: Evo koja pravila moraju da poštuju ugostitelji
DR KISIĆ UPOZORAVA: Opasnost još nije prošla, JEDNA STVAR bi mogla skupo da nas košta
Korona nije jedina, preti nam još 30 VIRUSA! Srpski stručnjaci upozoravaju da se spremimo za BORBU
U Domovima za stare u Srbiji zaraženo 567 korisnika i 130 zaposlenih: UKUPNO IZLEČENO 129 LICA
