Više te ništa ne boli, SADA SI, ANĐELE, SLOBODAN: Javili su da si umro, ali Dušane, oni NE ZNAJU ISTINU
Nisi stigao, Duki, da odrasteš, a opet si veći od svih nas
Javili su da si umro… Ti, maleni vraže, ti ne umireš, ti tek počinješ da živiš. Tvoje ime će odzvanjati svaki put kad nekom detetu zatreba pomoć, tvoje oči će sijati na nebu sa zvezdama i davati snagu onima koji su tek započeli svoju borbu.
MALI ANĐEO DOBIO KRILA: Posle teške borbe preminuo Duki za kog se molila cela Srbija
Onog trena kada si postao 21 gram lakši u bolnici, u Barseloni, ti si poleteo, i postao anđeo, mada si to oduvek i bio.
Dušane, tvoja duša i nije bila za ovaj uprljani svet... Tvoje ruke su bile stvorene samo za zagrljaje, milo lice za osmeh, a usne da govore o ljubavi.
Pa, sećaš li se?! Koliko onomad si tati iz čista mira rekao pred svetom koliko ga voliš! Takav si bio, čist i drag… A onda jave da si umro… Pa kako umro?! Deca ne umiru, oni nastavljaju da žive kroz svoje roditelje, kroz svoje drugare… A ti, Dušane, ti si u prednosti, jer ti ćeš živeti kroz celu Srbiju koja se danonoćno molila za tebe i nadala da ćeš pobediti…
Ipak, ti i jesi pobedio!
Ne onako kako smo, mi obični smrtnici mislili da treba. Ne! Ti si se uzdigao iznad smrti i sada joj se smeješ u lice tim svojim dragim okicama dok skakućeš između oblaka.
Nisi stigao, Duki, da odrasteš, a opet si veći od svih nas. Tvoja majka je još uvek osećala onaj prepoznatljiv miris bebe kad ti priđe i to će joj ostati od tebe, ali ostaće joj i to da je jedno malo, još uvek nejako stvorenje ujednilo 7 miliona ljudi da dišu ko jedan i da im na pameti bude samo Dušan Todorović.
Opet ćeš ti, mali moj, reći svom ocu koliko ga voliš! Možda to neće biti reči, ali naći ćeš načina uz pomoć kiše i sunca, jer ti si sada vladar neba.
To više ne duva vetar, to ti šapućeš nama da te više ništa ne boli, da si slobodan i uvek tu. A mi... Šta mi znamo? Mi ćemo plakati i kleti nepravdu, čuvaćemo uspomenu na tebe, jer takvi se ne zaboravljaju. Govorićemo „Bio jednom jedan hrabri dečak...“
