"VLADA EPIDEMIJA RAKA, DIJABETESA I INFARKTA!" Lekari upozoravaju da zbog straha od korone preti još veća opasnost
Kako su potvrdili srpski stručnjaci, ima dosta "zapostavljenih slučajeva".
Poslednja u nizu vesti koja je stigla - nikad više obolelih od karcinoma. Nije prošlo mnogo vremena otkako su se pojavile informacije da je sve više i onih koji boluju od dijabetesa. A onda i jedno pitanje: kada ste poslednji put išli kod stomatologa?
MOŽE LI "ŠVEDSKI MODEL" OPSTATI U SRBIJI? Koliko se mere poštuju u zemlji gde narod voli da se grli, rukuje i ljubi
NEKAD SU BILE ŽRTVE NASILJA, A DANAS UDRUŽENE SA MAŠINAMA: Prošle pakao, sada kroje svoju sudbinu
OTKRIVENI NOVI SIMPTOMI KORONA VIRUSA: Javljaju se pre svih drugih i jasno pokazuju kakvo je stanje
Sve nas to vodi jednom zaključku - uporedo sa globalnom pandemijom korona virusa, prete li nam i epidemije hroničnih i zubnih bolesti? Čini se da je to vrlo izvesno.
Kako se pandemija razvijala rastao je i strah od nepoznatog, a vrlo opasnog virusa - odnosno strah da se istim i ne zarazimo. Ipak, sa druge strane zanemario se strah od svih poznatih bolesti.
Manje se odlazilo lekaru, manje se odlazilo na kontrole, dosta vremena se provodilo u karantinu i sada, mesecima kasnije takve navike su došle na naplatu. Upravo sa tim se slažu naši sagovornici - lekari.
Svi su bežali od nas
Ona kaže da se javljaju mahom kardiovaskularni i psihijatrijski bolesnici, a da zbog straha od zaraze koja bi imala ozbiljne posledice za njih manje dolazaka lekaru pravili su i pulmološki bolesnici.
- Sada se sve već vraća u normalu, svakodnevno prezakazujemo propale termine iz marta, aprila, kako se koja bolnica otvara i izlazi iz kovid sistem, tako zakazujemo preglede koji je trebalo da budu davno obavljeni - kaže dr Grujić.
Ona kaže da ima dosta "zapostavljenih slučajeva".
- To su pacijenti koji su imali neke simptome hroničih bolesti, ali nisu dolazili kod lekara zbog straha. Nismo reagovali na vreme i oni sada dolaze u drugim stadijumima.. Takođe imamo dosta šlogova nakon preležane korone, infarkta, karcinoma, prava je epidemija i to nažalost dosta među mladim ljudima - zaključuje doktorka Grujić.
Slična situacija je i kada je reč o bolestima zuba. Za vreme najjačeg udara korone na taj se segment zdravlja mahom zaboravljalo. Upravo to kaže i naša sagovornica.
"Ionako malo dolaze, za vreme korone još manje"
- Jedan duži vremenski period je bilo smanjen broj pregleda. Do pre jedno mesec dana dolazili su pacijenti samo za hitne intervencije. Danas je to drugačije i javljaju se oni koji su svoje preglede zbog straha od korona virusa odlagali - kaže stomatolog Ana Mitrović.
Ona ističe da je nega zuba u našoj zemji ionako na nezavidnom nivou, a kororona virus i strah od zaražavanja svakako je još više odmogao u već nepovoljnoj situaciji.
- Mi svim pacijentima kojih je sada više dajemo upitnik i merimo temperaturu. U stomatološkim ustanovama higijena je ionako pojačana, sada je to na još višem nivou - ističe ona.
Zbog svega rečenog ne čude sve crnje statistike koje pristižu iz dana u dan. Tako na primer lošu statistiku vezanu za dijabetes pogoršala je i trenutna epidemija kovida 19, koja je bacila senku na ostale hronične bolesti i pacijente koji od njih boluju, kao i na napore lekara da im, u vreme krize izazvane ovim virusom, posvete punu pažnju.
"Dolazilo svega 20 odsto hroničnih pacijenata"
- Ukoliko epidemija potraje, verovatno ni ubuduće pacijenti neće moći da dolaze na preglede kod lekara kao što su navikli. Zbog toga mi sada nemamo pravu sliku šta se dešava sa šećernom bolešću, niti znamo u kakvom su nam stanju pacijenti. Od kad je KBC "Zvezdara" prestala da bude kovid bolnica, na zakazane kontrole došlo je svega 20 odsto pacijenata, jer se ljudi plaše da se ne zaraze, ali to znači da se ni ne kontrolišu redovno - objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković, direktorka Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara".
Dodatni problem u svemu ovome predstavlja činjenica da su pacijenti sa dijabetesom u dvostruko riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovu dijagnozu i očekivanu dužinu života.
Srčana slabost se javlja kao najranija komplikacija kod dijabetesa i to več u prvih pet godina postavljanja dijagnoze dijabetesa kod 70 odsto obolelih.
