ZAŠTO OPOZICIJA NEĆE REFERENDUM O LITIJUMU: Gube izgovor za izazivanje nereda

Naravno, mnogi dolaze po partijskom zadatku, ne mali broj ljudi na ulicu izlazi iz znatiželje, da vidi šta će se dogoditi, treći da prošetaju pre spavanja, poneko pravi društvo prijateljima, momku ili devojci ali većina dolazi zbog litijuma.

U rudarenje i litijum se razumem koliko i Ćuta, Marinika Tepić ili Radomir Lazović. Dakle, nemam pojma. Ne znam ni koji mu je simbol u periodnom sistemu. Kao ni vi što ovo čitate. Pa ne mogu da sudim koliko je narod koji protestuje u pravu. Pokazaće vreme.

Ali jedno je već očigledno - većina organizatora subotnjeg protesta u Beogradu i drugim gradovima iste organizuje po zadatku. Sa namerom da se uzdrma vlast, izazove nestabilnost u Srbiji i stvore uslovi za preuzimanje vlasti. Milom ili silom.

U pitanju je još jedan, teško je i izbrojati koji po redu, pokušaj reprize 5. oktobra 2000. godine. Kada su lideri političke koalicije DOS, uz ogromnu pomoć zapadnih vlada i obaveštajnih službi (samo u novcu Đinđić i društvo su dobili oko 100 miliona dolara) zapalili parlament, izvršili državni udar i srušili Slobodana Miloševića.

Za ovakvu tvrdnju mnogo je dokaza a ja ću se ovde baviti samo jednim. Referendumom. Predsednik Aleksandar Vučić je jasno rekao: ako se država, nakon svih stručnih analiza štete i koristi, odluči da krene u projekat otvaranja rudnika litijuma u Podrinju raspišaće referendum. Da čuje mišljenje građana. I biće kako odluči većina. Što je suština demokratije.

Organizatori protesta i lideri dosovske opozicije, što mu dođe isto, neće ni da čuju. Na pomen referenduma ljute se kao dete kojem je neko oteo igračku. Hoće da bude onako kako su oni naumili. Ultimativno. To se u političkoj teoriji zove teror. Teror manjine nad većinom.

Samo što je počeo protest u Beogradu, već pomenuta Marinika Tepić, mirođija u svakoj čorbi skuvanoj radi destabilizacije Srbije, je tradicionalno zahisterisala: Vučiću, izađi pred svoj narod. Iako i sama zna da ni jedan predsednik Srbije nije toliko putovao po Srbiji i susretao se sa narodom koliko to čini ovaj sadašnji. A kad je provera mišljenja i volje naroda u pitanju, nema bolje od izbora i referenduma. Izbore smo imali pre pola godine a, eto, imaćemo i referendum.

Zašto oni koji se kunu u demokratiju i volju naroda neće referendum? Odgovor je jednostavan. I on sve objašnjava.

Ako će odluku o litijumu doneti građani, izjašnjavanjem na referendumu, onda nema razloga za proteste, blokade puteva i pruga, svakodnevno guslanje o litijumu, destabilizaciju države i sukobe. A bez toga nema ni rušenja Vučića i SNS sa vlasti na ulici, silom.

Što je, ponavljam, cilj i ove najnovije obaveštajno-dosmanlijske ujdurme. DOKAZ za to je i ponašanje televizije N1. U direktnom celovečernjem prenosu protesta na beogradskim ulicama reporteri te televizije su učesnike protesta manje pitali šta rade, zbog čega protestuju, što bi bilo logično i u skladu sa novinarskom profesijom a više im govorili šta treba da rade. Usmeravajući ih da idu prema Gazeli, Prokopu, železničkoj stanici na Novom Beogradu...Što je još jednom potvrdilo da ta televizija nije izveštač sa protesta već jedan od njihovih organizatora.

Za kraj ovog komentara, jedno zapažanje. Većina građana Srbije do pre mesec-dva nije ni čula za litijum. Sada je svaka domaćica, svaki dokoni penzioner, ekspert za litijum.