SA PROLEĆNIM TEMPERATURAMA DOLAZE I ZMIJE: Otrov im je sada NAJJAČI - šta treba uraditi ukoliko dođe do susreta ili ujeda
Kako tvrdi biolog Ovari u Vojvodini nema otrovnica, a tamo gde bi mogle da budu su uglavnom Južnije od Save i Dunava, kao i sasvim sigurno u kanjonima, kamenjarima i šipražijima.
April i maj meseci su kada zmije izlaze iz svojih skloništa i kreću u potragu za hranom, te je savet za sve one koji ovih dana imaju nameru da budu u prirodi, da nikako ne idu bez adekvatne obuće i štapa kao prvog stepena zaštite jer zmije u ovom periodu imaju najjači nivo otrova!
"NE SMEMO DATI ŠANSU VIRUSU DA SE MENJA" Srpski lekari otvoreno o gorućem pitanju - da li će nam trebati treća doza vakcine
KAZNE OD 5.000 DO 300.000 DINARA: Inspektori, milicajci i policajci u pojačanoj kontroli tokom praznika, OBRATITE PAŽNJU
PRVI MAJ BEZ PROTESTNIH OKUPLJANJA I ŠETNJI RADNIKA: Neće biti ni Ustanka ni Uranka, ovo je RAZLOG
Zmija trenutno ima najviše u kamenim i napuštenim mestima, objašnjava Kristijan Ovari, biolog u Zološkom vrtu u Beogradu: "U ovom periodu one aktivno obilaze prostore koji apsorbuju toplotu tokom dana, a ispuštaju tokom noći, tako da su to uglavnom kamenjari i šipražja. Blagodeti lepog vremena vuku sa sobom i druge probleme jer i zmije vole toplotu".
Proleće je doba kada zmije izlaze gladne
Biolog Ovari navodi da u celoj Srbiji postoji 10 otrovnih vrsta zmija, a da je njihov otrov najkoncentrisaniji upravo u proleće kada krenu da izlaze jer su celu zimu gladovale.
On još objašnjava da ova količina otrova nema isto dejstvo na svakoga, jer to zavisi od veličine i težine osobe.
- Naše otrovnice uglavnom imaju hemoragin kao aktivnu komponentu, to znači da imaju hemolitičko dejstvo, to su izmenjeni enzimi za varenje koji uništavaju krva zrnca i krvne sudove. Zato je jako opasno ukoliko bi došlo do ujeda jer organi koji stradaju su najpre jetra i bubrezi - objašnjava biolog.
On dalje napominje da ujed može prouzrokovati i druge ozbiljne posledice, te može doći do ugrušaka, a raspadanje krvnih zrnaca može izazvati druge zdravstvene probleme. Tako da pored opreza odraslih osoba, velika pažnja mora da se posveti deci.
- Moramo da vodimo računa o deci kada ih vodimo u prirodu. Pa ni u gradskoj sredini ih puštamo da se šetaju bez nadzora, tako da ih treba ih treba pripremiti pre odlaska u divljinu - kaže biolog.
Štap obavezan
Kako biolog Ovari savetuje za boravak u prirodi treba ići pripremljen i svakako sa dozom opreza. Gledati gde stajemo i gde sedamo, upozorava on.
- Ako smo se odlučili da idemo u prirodu, treba da idemo u zatvorenoj obući iznad članka kao i da obavezno sa sobom ponesemo neki štap. Ako je tu neki kamen i želimo da sednemo, svakako najpre pogledati jer se zmije najčešće kriju upravo oko kamena - govori biolog.
On dalje priča da većina naših otrovnica ne prerastu više od 10 cm i da one nisu agresivne već reaguju u samoodbrani kada ih nagazimo ili dodirnemo.
Šta preduzeti ako vas ujede zmija
Ukoliko dođe do ujeda zmije, prema rečima biloga ne treba paničiti, već potražiti pomoć lekara.
- Ukoliko je do nemilog događaja došlo, nikako ne treba paničiti i posezati za samostalnim rečenjima. Nakon ujeda zmije čovek ima oko 4 sata da otrov svojim delovanjem izazove trajna oštećenja u organizmu, tako da je to više nego dovoljno da osoba potraži pomoć u lekarskoj ordinaciji - objasnio je biolog.
On napominje da treba izbegavati samostalna lečenja i sopstvena "rešenja" jer time može da se izazove mnogo veća šteta nego korist, te je bolje prepustiti ovaj slučaj stručnom licu, odnosno lekaru.
- Najbolje je prepustiti da ovo reši stručno lice, odnosno lekar. On će najbolje znati kako da odreaguje u ovom slučaju, jer sve naše otrovnice Evrope su pokrivene istim protvotrovom koji se proizvodi kod nas na Torlaku - rekao je biolog.
Gde ih najviše ima
Kako tvrdi biolog Ovari u Vojvodini nema otrovnica, a tamo gde bi mogle da budu su uglavnom Južnije od Save i Dunava, kao i sasvim sigurno u kanjonima, kamenjarima i šipražijima.
On napominje da zmije u našim krajevima nisu opasne, te se vrlo često možemo susresti sa lažnom šarkom koja je agresivna ali samo pri samoodbrani jer se brani ujedom.
Ovari napominje da se doza otrova koju zmija ispusti razlikuje tokom njene samoodbrane i u trenutku kada ona lovi.
Kako kaže da naletimo na zmiju u sopstvenoj bašti mala je verovatnoća, ali ako bi se to desilo to bi bile uglavnom belouške ili lažne šarke.
Jako bitna informacija koju nam je biolog dao jeste da su sve naše vrste zmija zaštićene i ugrožene vrste te ih treba tretirati sa poštovanjem, jer su efikasni lovci štetočina. Kako kaže nikako ih ne treba ubijati.
Dva slučaja ujeda zmije u okolini Aleksinca
Podsetimo da je pre neki dan u aleksinačkom selu Vrelo zmija ujela šetogodišnjeg dečaka, i to je ujedno bio drugi ujed zmije koji se u ukolini Aleksinca dogodio za 24 časa.
Za razliku od dečaka koji je na sreću prošao bez ozbiljnih posledica, devojka koja je zadobila ujed poskoka istog dana imala je simptome ozbiljnog trovanja zmijskim otrovom, ali se uspešno oporavlja na intenzivnoj nezi Klinike za dečje interne bolesti UKC Niš zahvaljujući pravovremeno ukazanoj pomoći u aleksinačkoj bolnici.
- Pretpostavljam da je dečaka ujeo smuk ili neka neotrovna zmija pošto nema nikakve simptome trovanja zmijskim otrovom. On je zadržan preventivno radi posmatranja i smešten je na kovid odeljenju jer je utvrđeno da je pozitivan na korona virus. No, budući da nema nikakve simptome ni kovida, verovatno će sutra biti pušten kući - rekala je ranije prof. dr Emilija Golubović, direktorka Klinike za dečje interne bolesti.
Ona navodi da se sedamnaestogodišnja devojčica koju je ujeo poskok polako oporavlja i to pre svega zahvaljujući pravovremeno ukazanoj pomoći u aleksinačkoj bolnici. Devojčicu je ova otrovnica ujela za potkolenicu u okolini sela Lipovica, nakon čega je prvo zbrinuta u Aleksincu pa upućena u UKC Niš.
