"BRAĆA I PO KRVI I PO KRIMINALU" Ovo je jedini kodeks koji u srpskom podzemlju NIKADA nije prekršen
Miloš i Marko Budimir, pripadnici klana Veljka Belivuka, poslednji su u nizu uhapšenih srodnika.
Braća po krvi i kriminalu česta su u Srbiji. Kao što su Amerikanci imali čuvenu braću Dalton, srpsko podzemlje ima svoje "odmetnike" - Budimire, Vidakoviće, Vaviće, Šaranoviće, Bambaliće, Brankoviće, Buhe, Fiškale, Simoviće, Krsmanoviće i Konstantinoviće.
Doktorka otkriva: Zbog čega su ŽENE podložnije NADUTOSTI, GASOVIMA I GRČEVIMA i kako to da rešite?
TUGA: Iznenada preminula ćerka nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza!
PRIZNAO DA JE UBIO BOJANA U GARAŽI U BELVILU: Evo šta je Lazar Tejić NEGIRAO na suđenju
Čak i u momentima kad su hapšeni ili međusobno bili u nekakvim sukobima, nijedan nikad nije ništa rekao protiv svog brata ili ga ocinkario policiji ili tužilaštvu. Brat je za njih svetinja, za brata se gine.
Pripadnici klana Veljka Belivuka, poznatijeg kao Velja Nevolja, Miloš i Marko Budimir, poslednji su u nizu uhapšenih srodnika. Belivukova grupa, koja broji tridesetak članova, tereti se za pet ubistava, otimice, silovanje i držanje droge i oružja, a osumnjičena je i za još najmanje dva ubistva. Njen sastavni deo su i braća Budimir.
DNK profil Miloša Budimira, kako se navodi u optužnici, dominantan je na crnom karabinu, a DNK Marka Budimira u gumenim čizmama. Miloš Budimir ostavio je svoj DNK trag na dva noža, jednom crvene, a drugom crne boje. Krvavi tragovi su nađeni i na rukavicama pronađenim između garaže i tajne prostorije. Na njima je bio mešani trag braće Budimir i Milana Ljepoje.
Objavljene su i poruke koje su članovi monstruozne kriminalne grupe međusobno razmenjivali, a u čemu su se posebno isticali Belivuk, Mesar i braća Budimir. Među mnogobrojim porukama, do kojih se došlo zahvaljujući tome što je provaljena enkripcija "Skaj" telefona koje su koristili pripadnici klana, izdvajaju se one jezive, koje su razmenjivane tokom avgusta 2020. godine.
Slađan iza rešetaka, od Ninoslava ni traga
Slađan Konstantinović, brat odbeglog pripadnika "zemunskog klana" Ninoslava, uhapšen je nedavno zajedno sa inspektorom Božidarom Stolićem, inspektorom za krvne i seksualne delikte SBPOK i pripadnikom BIA M. K., zbog pokušaja prinude u Požarevcu. O njegovom bratu Ninoslavu se ništa ne zna i on je zvanično u bekstvu od raspisivanja poternice za članovima "zemunskog klana" odmah posle ubistva premijera Đinđića 2003. godine.
Braća Vladimir i Miloš Vidaković poslednji su u nizu koji su angažman u podzemlju platili glavom. Iako motivi ubistva nijednog od njih nisu u potpunosti rasvetljeni, jasno je da im je glave došao kriminal.
Miloš je 2013. godine pred više stotina svedoka ubijen u budvanskom Starom gradu, a Vladimira je, kako se sumnja, u Medelinu (u Kolumbiji) suparnička grupa u biznisu sa drogom likvidirala jakom dozom narkotika. Prema operativnim podacima, braća su sarađivala u poslovima rasturanja droge.
Vavići kao Daltoni
Nikola, Đura i Aleksandar Vavić, poslednjih godina, česta su tema medija zbog pozamašnih kriminalnih dosijea u kojima dominiraju trgovina narkoticima i oružjem i razbojništva. Ono što ih posebno plasira u medije jeste to što se njihova imena dovode u vezu sa beogradskim navijačkim grupama.
Tako se najstariji Aleksandar često spominje kao vođa grupe navijača Partizana "Alkatraz", iako je pre toga predvodio suparničku grupu "Belgrejd bojs", koja podržava Zvezdu. Kako je duboko zagazio u kriminal, više puta se našao u raznim okršajima. Tako je u "sačekuši" na Tašmajdanu u februaru 2012. ranjen u karlicu.
Njegovim stopama krenuo je i srednji brat Nikola. On je 2019. godine osuđen na šest meseci kućnog pritvora uz elektronski nadzor zbog prebijanja devojke ispred jednog beogradskog splava. Prve beleške u njegovom krivičnom dosijeu datiraju iz 2008. godine, kada je hapšen zbog izazivanja opšte opasnosti. Iduće godine već je privođen zbog trgovine narkoticima i držanja oružja, zbog čega je 2010. godine osuđen na tri i po godine zatvora. Više puta je bio akter obračuna u kojima je ranjavao druge, ali i sam bio žrtva pucnjava.
I najmlađi brat Đura osuđivan je za više krivičnih dela. Uhapšen je 2011. zbog sumnje da je otimao dilere koji su odbijali da rasturaju heroin za ekipu sa Karaburme. On se tada sumnjičio da ih je sa saučesnicima odvozio na periferiju grada i nad njima se fizički iživljavao sve dok ponovo nisu pristajali da rade za njih. Kod Đure je tada nađen pištolj. Pokušan je i atentat na njega u oktobru 2014. godine, kad je na njega dok je vozio automobil ispaljeno više hitaca.
Kodeks ponašanja
Branislav i Slobodan Šaranović neizostavni su u priči o bratskim kriminalnim poslovima. Njihovi počeci sežu u sedamdesete godine prošlog veka, premda je u tom trenutku samo Brana bio poznat u jugoslovneskom podzemlju. Njegov brat Slobodan i dalje je bio jedan od najboljih studenata medicine u Jugoslaviji, ali se ubrzo pridružio bratu. Mada podaci iz njihovih dosijea ne bi mogli da potkrepe priču da su jedni od najvećih kriminalaca na našim prostorima, upućeni u dešavanja u podzemlju tada su tvrdili da je to zbog podrške DB-a koju su uživali.
Šaranovići su držali neke od najpoznatijih kazina, a biznis su ubrzo proširili na Srbiju, Crnu Goru, Nemačku, pa sve do Konga. U njihovom vlasništvu bila su beogradska kazina "Slavija" i "Partizan", a u svojim kockarnicama imali su određen kodeks ponašanja koji niko nije smeo da prekrši. Kodeksa su se i sami držali i nikada se navodno nisu bavili poslovima sa drogom.
Branislav je ubijen 2009. godine, a Slobodan je ponudio milion evra za svaku informaciju koja bi mogla da dovede do Branislavovih ubica. U martu 2017. godine ubijen je i Slobodan, kad je bio u svojoj redovnoj šetnji, gotovo na kućnom pragu.
Licencirani menadžeri FIFA
Predrag i njegov brat blizanac Nenad Asanović u javnosti su poznati kao braća Bambalić. Oni su se devedesetih godina družili sa najjačim ljudima u srpskom podzemlju, iako se sami nisu dovodili u vezu ni sa jednim od obračuna devedesetih. Mediji su ranije pisali da su se tada družili sa Kristijanom Golubovićem i Aleksandrom Kneževićem Kneletom, ali su im se putevi razišli, pa su se braća posvetila legalnom biznisu.
Oni se posredno pominju i u Beloj knjizi MUP Srbije kao Beograđani koji su u kontaktu sa Predragom Tarbukom iz Novog Sada, vođom jedne grupe iz tog grada koja se vezuje za krađe i preprodaju automobila.
Asanovići su danas licencirani menadžeri FIFA od Fudbalskog saveza Srbije. Zastupali su nekoliko poznatih fudbalera, uglavnom igrača Crvene zvezde i Čukaričkog. Poslednji put u javnosti se o njima pričalo 2015. godine, kada je Nenad ranjen u Ulici kneza Višeslava. Takođe, Nenad Asanović je 2006. godine ranjen u njihovom kafiću "Bambino" na Banovom brdu, dok je sedeo sa fudbalerom Crvene zvezde Nikolom Trajkovićem.
Obojica Krsmanovića uskoro na slobodi
Đorđe i Dušan Krsmanović, članovi "zemunskog klana", uhapšeni su tokom akcije "Sablja" 2003. godine. Dušan Krsmanović uskoro bi trebalo da izađe iz zatvora gde služi kaznu od 20 godina za ubistvo premijera Đinđića. Njegov brat Đorđe već je na slobodi i dobio je spor protiv države Srbije koja nije pokrenula istragu i otkrila policajce koji su ga tukli i maltretirali tokom akcije "Sablja". Oni su se sumnjičili i za dilovanje droge i otmice.
Goran Branković Ruki, Kneletov drug, vršnjak i saborac, jedan od čuvene trojice braće Branković sa Voždovca, stradao je 1998, a druga dva brata, Saša i Zoran zvani Lepi, i danas su živi. Zoran Branković Lepi jedan je od poznatijih pripadnika beogradskog podzemlja tokom devedesetih godina. Često se pojavljuje u medijima i priča kako se družio sa Kneletom, u kakvom je odnosu sa Kristijanom Golubovićem i o drugim pripadnicima beogradskog podzemlja.
Ljubiša Buha Čume i njegov stariji brat Novak poznati su od devedesetih kao pripadnici "surčinskog klana". U tome je prednjačio Ljubiša, bivši vođa ekipe iz Surčina i nekadašnji svedok-saradnik u slučajevima protiv "zemunskog klana" i za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Novak Buha je bio optužen za iznudu novca jednom surčinskom biznismenu od leta 1998. godine do kraja 2002. godine, ali ga je Apelacioni sud u Beogradu 2018. godine oslobodio optužbi zbog nedostatka dokaza.
Arkan u Beogradu, Fiškali u Požarevcu
Požarevačka braća Dragan i Zoran Živković, poznatija kao Fiškali, likvidirana su u klasičnim "sačekušama". Zoran je ubijen 31. januara 2001. godine u Požarevcu, a Dragan 14. marta, na dan kad je bratu davan četrdesetodnevni pomen. Iako se u javnosti spekulisalo o mogućim izvršiocima, ubistva braće Fiškal nikad nisu rasvetljena. Za ova ubistva čuli su svi, jer ono što je Arkan važio za Beograd, to su bili Fiškali za Požarevac.
Članovi "zemunskog klana", braća Miloš i Aleksandar Simović, sve bi dali samo da budu zajedno! Ova braća prvu presudu dobila su zbog niza otmica, a njihov dosije je toliko debeo da će iza rešetaka biti vrlo dugo. Aleksandar Simović uhapšen je još 25. novembra 2006. godine u stanu u Ulici Milentija Popovića 35 na Novom Beogradu.
Prvu presudu braća su dobila za kidnapovanja. Zbog otmice Miroslava Miškovića, Dragoslava Vukovića i Milenka Aleksića, 2003. godine, Aleksandar je dobio osam godina zatvora. Zajedno sa bratom, osuđen je i za napad na prostorije lista "Dan" i auto-servis "Aca". Aleksandar Simović osuđen je za devet ubistava i pokušaja ubistava i tri otmice. Miloš Simović je bio član "zemunskog klana" od osnivanja. U ruke srpske policije pao je posle ilegalnog prelaska granice sa Hrvatskom, kod mesta Morović.
Jedan od najopasnijih članova ganga i "desna ruka" Dušana Spasojevića Šiptara bio je Miloš. On je u odsustvu osuđen za ubistvo Željka Bodiša, Todora Gardaševića, Srđana Ljujića, Zorana i Sredoja Šljukića, Željka Škrbe, Nenada Batočanina, Ivice Jovanovića, Zorana Uskokovića Skoleta, Jovana Guzijana, Rada Cvetića, Branislava Lainovića, za dizanje u vazduh firme "Difens", otmice Suvada Musića, Vuka Bajruševića i Milije Babovića, kao i za učešće u pripremi atentata.
