"DA JE NAŠ SIN TO URADIO, REKLI BISMO - LJUDI, RASTRGNITE NAS" Roditelji stradalog policajca i sestre NEMI OD BOLA, u sekundi ostali bez dece
Kristina i Milan Panić su ubijeni 4 maja, a njihovi roditelji ni pet dana posle tragedije ne mogu da dođu sebi.
Milan i Kristina Panić, mladi policajac i njegova sestra, tragično su lišeni života u noći 4. maja u krvavom pohodu Uroša Blažića koji je počinio masakr u selima Malo Orašje i Dubona nedaleko od Mladenovca i Smedereva kada je ubio osmoro mladih i ranio još 12.
NAJPOTRESNIJA PRIČA DO SAD: Nedavno preživeo stravičnu tragediju, a stradao u krvavom piru - ovo je sudbina mladića kom nije bilo spasa
OVO SU NAREDNI KORACI U POSTUPKU PROTIV UBICE IZ MLADENOVCA: Oglasilo se tužilaštvo iz Smedereva po pitanju Uroša
RANJENOM MLADIĆU IZ MLADENOVCA POPUŠTA I DRUGI BUBREG: Najnovije informacije o povređenima
Kristina i Milan Panić su sahranjeni nalokalnom groblju u Duboni u nedelju 7. maja, a njihovi roditelji ni pet dana posle tragedije ne mogu da dođu sebi. Ostali su bez oba deteta u sekundi i od očaja jedva stoje na nogama.
Majka kaže za portal Republika.rs da se radovala Kristininoj maturi, a sada trpi najveću bol.
- Radovala sam se maturi moje lepotice. Zakazali smo joj i frizuru i šminku, 20. juna je zakazana proslava. Jedva sam to čekala. Tog dana je predala dokumenta za vozačku dozvolu, a uveče otišla sa društvom. Nisam dočekala ni da me prvi put provoza. Najbolje moje dete za primer. Imala je sve petice u gimnaziji. Trebalo je da ide na prijemni za Učiteljski fakultet - kaže majka ne krijući suze i jecaje i dodaje:
- Bila sam srećna što će biti učiteljica, jer se dvoumila i oko kriminalistike, kao njen brat. On je planirao da upiše akademiju.
Otac je gotovo nem od bola.
- To veče sam rano zaspao umoran od posla. Onda su me oko 23 sata zvali i rekli da su se deca pobila. Ja sam mislio da je bila neka tuča. Ali ni to mi nije bilo jasno jer se Milan nikad nije potukao. Kada sam došao do škole video sam ih mrtve i prekrivene. Prepoznao sam ih po patikama - jeca nesrećni otac i dodao:
- Nisam znao da li još uvek spavam ili se to stvarno desilo.
Njegova supruga dodaje da su im deca bila neprepoznatljiva nakon obdukcije.
- Bili su unakaženi. Njoj nije ništa ostalo od preduge kose. Majka jadna nije imala šta da joj raščešlja. Donja vilica joj je bila iskrivljena u stranu. Sinu koji je bio sav mišićav i prelep, glava je bila sva otekla.
Majka ne može da oprosti Uroševim roditeljima:
- Da je moj sin uradio isto što i ovaj, ja bih izašla pred selo i rekla: "Ljudi rastrgnite me".
Prema njenim rečima, to veče je monstrum došao do škole, deca su sedela okrenuta leđima, pa im je rekao: "Zaležite", ali niko nije legao, pa je on osuo rafal po njima.
- Tada se okrenuo i pošao ka kolima, ali kada je čuo jauke jedne devojčice vratio se da ih dokrajči. Možda bi neko i preživeo da nije toga.
Otac dalje navodi da je cela Dubona zazirala od Uroševog oca jer su znali da poseduje ogromne količine oružja.
- Kada je ženio starijeg sina. Pucao je sa terase iz kalašnjikova i niko ga nije uhapsio. Ovo što su našli od oružja kod Uroša je ništa koliko oni stvarno imaju - ističe otac.
Majka kaže da je Uroš jednom prilikom pokosio saobraćajnog policajca na motoru jer je pokušao da ga zaustavi, ali da mu je za to samo oduzeta dozvola na kratko, jer mu je otac sve zataškao.
- Ta porodica je nezaustavljiva. Kada je moj sin donosio pištolj s posla kući ja sam bila u ogromnom strahu i molila sam ga da to ne radi više ili da nabavi sef, pa je ubrzo dobio svoj prostor u stanici za odlaganje i tek tada sam odahnula.
Majka ne krije suze i jecaje za svojom decom:
- Nemam više snage da dišem. Ubio mi je sve za šta sam živela. I taj da mi sad dođe na kapiju ne bih mogla da ga ubijem, niti bilo šta da mu uradim, jer to ne bi vratilo moju decu.
