Detalji hapšenja TINEJDŽ BANDE: Momci tipovali, devojke ih vozile u pljačke

Tinejdž bandu koja je pljačkala po Beogradu činile su dve devojke i dva mladića, koji se godinama znaju iz domova za nezbrinutu decu, i veruje se da su dugo kovali planove kako pljačkati apoteke i prodavnice. Od početka ove godine imali su šest razbojništava.

Organizatori posla navodno su bili su Petar Z. (19) i Dragoslav O. (21). Oni su bili zaduženi da nađu oružje, ali i odaberu žrtvu.

- U pljačke su vozili devojke, Ivanu M. (19) i Jelenu M. (22). Tako su momci dobijali na brzini, a devojke manje bile primetne policiji. Inspektori su im dugo bili za petama, ali su oni često menjali stanove i tako izbegavali hapšenja. Stanodavcima su se predstavljali kao studenti koji su u vezi - objašnjava izvor.

Prema našim informacijama, četvoročlana banda uhapšena je u subotu odmah nakon pljačke apoteke u Borskoj ulici. Prema rečima očevidaca, lopovi su se ovog puta dovezli taksijem, a iz vozila su izašli samo momci dok su ih devojke čekale. Mladići su u apoteku ušli sa satarom i pištoljem.

- Nesrećna radnica im je dala sav novac iz kase, ali na osnovu opisa očevidaca i broja tablica taksi vozila policija im je lako ušla u trag. Inače, ove godine ovo im je bilo šesto razbojništvo. Ukupan plen im je bio oko 240.000 dinara koji su delili na ravne časti - dodaje izvor.

Prilikom hapšenja u roze rancu jedne od devojaka pronađeni su fantomka, pištolj i satara, kao i 3.000 dinara. Oni će verovatno danas biti saslušani u tužilaštvu. Razlog zbog čega su se ovi tinedjžeri upustili u ovakav način života stručnjaci vide u nedostatku autoriteta i porodice. Naime, kako su objasnili za "Blic", maloletnici i tinejdžeri koji čine teške krađe upravo potiču iz nepotpunih, disfunkcionalnih porodica.

- Prilikom planiranja i izvršenja ovih delikata, izražena je njihova sklonost da se udružuju u grupe. Međutim, ovakve grupe su neformalnog karaktera, obično malobrojne i često podležu dezintegraciji - kazali su ranije iz MUP-a.

Psiholog Marina Nadejin objasnila je  da tinejdžere želja za dokazivanjem, za pripadanjem određenim vršnjačkim grupama, potreba za rizikovanjem, nemaština, neophodnost da se dođe do novca za psihoaktivne supstance, negativni uzori, potreba da se na lak način dođe do novca, navodi na to da kradu.

- Oni potiču iz porodica koje su nefunkcionalne, u kojima ne postoji prava komunikacija sa decom, u kojoj se deca zanemarena i prepuštena sama sebi. Porodica može sa strane da izgleda u redu, ali je definitivno zakazala u vaspitanju dece. Postoji velika verovatnoća da su ovi mladi ljudi i ranije pokazivali određene oblike nepoželjnog ili nesocijalizovanog ponašanja, ali je to očigledno promaklo porodici ili nije adekvatno reagovala na to - objašnjava Nadejinova.

Prema njenim rečima, uhapšeni članovi tinejdž bande mogli su ispasti potpuno drugačiji da je kontrola u domovima čiji su bili štićenici bila rigoroznija.

Pretnje batinama: Novosađaninu tražio 400 evra da ga ne pretuče

- Mislim da u domovima nema dovoljno ljudskih i finansijskih resursa da se deca adekvatno socijalizuju. Mislim da je problem mogao biti eventualno ranije razotkriven rigoroznijom kontrolom tih mladih ljudi, njihovih izlazaka, novca koji poseduju... U svakom slučaju, na ovo bi mnogo pouzdanije moglo da odgovori osoblje njihovog doma - kaže Nadejinova.

Prema rečma Nadejinove, porodice treba da rade na izgrađivanju i razvijanju vrednosnog sistema, društveno poželjinih obrazaca ponašanja, razumevanja i razvijanja poverenja u međusobnim odnosima.

- Autentična pažnja i zainteresovanost roditelja može da otkloni mnoge od ovih problema - objašnjava ona.