HEKLEROM IZREŠETAN DIREKTOR ČUVENE FIRME NA NOVOM BEOGRADU! Zbog njega je i Sloba plakao - nerasvetljen zločin (VIDEO)
Prva likvidacija za koju su vlasti nekadašnje SR Jugoslavije tvrdile da ima nesumnjivu političku pozadinu.
Zoran Todorović Kundak, direktor "Beopetrola", generalni sekretar Jugoslovenske levice i blizak prijatelj Mirjane Marković, supruge tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, likvidiran je pre 25 godina. Ovaj zločin do danas nije rasvetljen.
Ubistvo se dogodilo 24. oktobra 1997. godine, u 8.05 časova, ispred zgrade "Beopetrola" u novobeogradskom Bulevaru Lenjina (sada Bulevar Mihajla Pupina) kod broja 115a. Vozač je Todorovića dovezao crnim "merecedesom" do zgrade "Beopetrola". Čim je izašao iz vozila, na stepeništu je sreo svog poznanika Sinišu Milenkovića, komercijalnog direktora iste firme, srdačno su se rukovali i Todorović je zastao da porazgovaraju.
U tom trenutku Kundaku i Milenkoviću u susret prilazi mladić od oko 25 godina, visok oko 170 centimetara, tamnijeg tena, mršav, u crnoj jakni, farmerkama, patikama i crnom kapom "fantomkom" na glavi.
UGOVOR SA SBB-om MOGUĆE JE LEGALNO RASKINUTI - evo koja su prava korisnika i na koji način možete to učiniti
ZAVIRITE U KLANICU VELJE NEVOLJE: Crvene mrlje na mašini za mlevenje mesa, stolica sa rešetkama i čekić (FOTO)
STRAVIČAN POŽAR KOD VALJEVA: Gori porodična kuća - povređena jedna osoba
Dok je prilazio dvojici muškaraca, ispod jakne je izvadio automat sa prigušivačem. U Todorovića je ispalio četiri hica, dva u glavu, a u pucnjavi je teško ranjen i Siniša Milenković, koji je nakon toga ostao invalid.
Najbliži očevidac, vozač Zorana Todorovića, potrčao je za napadačem, koji je pobegao između zgrada prema obližnjem gradilištu. Kada se ubica okrenuo i zapretio "heklerom", vozač je zastao i zločinac je uspeo da pobegne.
Nestao iza gomile peska
Mnogi su se posle zločina pitali zašto ubica nije pucao i u vozača koji je trčao za njim. Stručnjaci tvrde da su plaćenici, odnosno profesionalne ubice, tako obučavani da ne pucaju mimo plana, i da se i ovaj ubica upravo ponašao po tom nepisanom kodeksu ubice profesionalca.
Tadašnji istražni sudija Okružnog suda Svetislav Milovanović brzo je stigao na mesto zločina, ali iz prve ruke je mogao da sazna ono što su znali i videli svi koji su se u tom vremenu nalazili blizu "Beopetrola" ili na prepunoj autobuskoj stanici. Saznao je da je ubica čekao žrtvu, umešan među građanima na autobuskoj stanici, dosta ležeran, sa pletenom kapom na vrh glave i kesom koja je bila otegnuta od težine "škorpiona" ili "heklera". I da je ubica pucao iz blizine, a onda je bez vidljivih znakova panike ubrzanim korakom pobegao u pravcu bočne zgrade vijugajući levo-desno prema gradilištu preduzeća "Rad", prošavši usput pored grupe radnika koji nisu ispuštali lopate. Ušao je u krug gradilišta i nestao iza visoke gomile peska. Od tog momenta mu se gubi svaki trag do danas.
Tridesetosmogodišnji Todorović ostao je da leži u lokvi krvi. Njegov sagovornik koji se zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme teško je ranjen.
Posle ubistva Todorovića u tadašnjim političkim krugovima nastao je šok, a potom i pometnja, posebno oko toga kako saopštiti Miri Marković vest o smrti najbližeg saradnika. Tužnu vest primila je u Indiji, u kojoj je bila zbog promocije svoje knjige "Noć i dan”.
Vest o likvidaciji Todorovića, kako su pisali mediji, dočekala je u šoku. Iz Ambasade SRJ u Nju Delhiju poslala je oproštajnu poruku, koja je pročitana na Todorovićevoj sahrani. Tog dana na Novom bežanijskom groblju bio je prisutan tadašnji državni vrh sa Slobodanom Miloševićem na čelu.
Slobine suze
Mirjana Marković nije prisustvovala sahrani Zorana Todorovića, ali je njeno pismo pročitano na njegovom poslednjem ispraćaju.
- Dragi Zorane, nikada nisam bila dalje od tebe i nikad ti nisam bila bliže. S juga Indije, iz Madrasa, nisam u stanju da dođem danas u Beograd i da se s tobom pozdravim poslednji put - ja, koja sam punih 15 godina tvoja najbolja drugarica. Ali ti šaljem poruke preko svih ovih planina i mora - ja se s tobom nikada neću rastati. Moje prve misli su bile - nikad više naši razgovori, slaganje, briga, gnev, nada, sve u jednom satu, tako svih ovih godina. Nedostajaćeš mi dok budem živa. Htela bih da znaš, dok odlaziš, da od mene ne odlaziš. Molim te, brini za sve nas koje si ostavio, a ja ću brinuti za tebe. I ne ljuti se na mene što sam ti ponekad nešto zamerala. Uvek si bio moj drug. Sada sam ti ionako sve oprostila. Pomagao si celom svetu - i kome je trebalo i kome nije trebalo. U tome smo bili najsličniji. Biću uz Danijelu u svemu, a tvoju decu ću voleti kao što sam volela tebe - pisalo je u pismu, uz poslednje "Tvoja, Mira".
Slobodan Milošević je, dok je čitano Mirino pismo iiz Indije, kako su primetili oni koji su prisustvovali sahrani, zaplakao.
Prva likvidacija za koju su vlasti nekadašnje SR Jugoslavije tvrdile da ima nesumnjivu političku pozadinu bilo je ubistvo Zorana Todorovića Kundaka. Od prvog dana o motivima ubistva važne političke, ali i poslovne figure tog vremena mnogo se nagađalo. Među spekulacijama koje su se pojavljivale tokom prethodnih decenija novinske stupce punila su i nagađanja da je motiv bila Miloševićeva ljubomora, jer mu se nije dopadala bliskost Kundaka sa njegovom suprugom Mirom.
Istražitelji su, međutim, ovakva nagađanja odbacili. Traganje za motivima, ali i onima koji su učestvovali u atentatu usmerili su ka njegovom političkom angažovanju, koje je navodno bilo usko povezano s njegovim poslovnim uticajem koji je pred ubistvo izgradio, naročito u biznisu trgovine naftnim derivatima, zbog čega je navodno stekao i veliki broj neprijatelja.
"Pucanj u državu"
Kao mogući pravac istrage pominjala se i privatizacija "Beopetrola". Priča o privatizaciji postala je navodni glavni motiv za njegovo ubistvo, a ne politička karijera, koja je paralelno tekla sa privrednom. Todorović je od osnivanja JUL bio prva ličnost ove stranke, generalni sekretar i treća ličnost po moći odmah iza para Milošević-Marković.
Saopštenjem, u kome je nedvosmisleno stajalo da je reč o političkom ubistvu, oglasio se JUL.
- Pucanj u našeg druga je pucanj u našu zemlju, u Republiku Srbiju, u Saveznu Republiku Jugoslaviju, u mir, slobodu, dostojanstvo, u sve ono za šta se zalaže Jugoslovenska levica. Ovo sramno, gnusno, podlo, kukavičko političko ubistvo, pokušaj je da se destabilizuje naša domovina, naruši njena celovitost i oslabe snage koje se za nju zauzimaju. Zoran Todorović, sekretar Jugoslovenske levice, verovao je u ideje ravnopravnosti, humanosti i pravičnosti, borio se za njih i ubijen je zbog svojih uverenja - stajalo je u saopštenju JUL.
Zoran Todorović Kundak rođen je 1959. u Šapcu. Sa sedamnaest godina se učlanjuje u Savez komunista Jugoslavije, a potom upisuje Fakultet političkih nauka u Beogradu. Na njemu postaje student prodekan, a sa te pozicije 1986. stiže do sekretara Predsedništva Univerzitetskog komiteta SK. Tu ga primećuje dr Mirjana Marković i uzima pod svoje okrilje, i ubrzo postaju veliki prijatelji. Bio je oženjen i imao je dvoje dece.
Nijedan dokaz ni tvrdnja o tome ko stoji iza ubistva Todorovića nije nađen, pa je ova likvidacija ušla u niz nerasvetljenih zločina do danas. Istraga koja je vođena nije dala nikakve rezultate, niti se došlo do bilo kakvog traga koji bi mogao da uputi na počinioca ili nalogodavca ubistva.
