"DOK SAM LEŽAO NA PODU NASTAVIO JE DA ME ŠUTIRA!" Ispovest profesora kojeg je pretukao bivši učenik u Bačkoj Palanci - TEŠKO DA ĆE IKAD VIŠE U UČIONICU
Još sam otečen, stavljam obloge i pijem lekove. Kada uboji malo splasnu, moraću kod lekara na kontrolu. U petak po podne izašao sam iz bolnice, i evo me sada kod kuće. Ne znam šta da kažem i mislim o ovome što se desilo na radnom mestu. U oktobru bi trebalo da odem u penziju, i ne verujem da ću se do tada vraćati u učionicu. Fizičke rane će proći, ali šta je sa onima na duši?
Ovako govori nastavnik praktične nastave u bačkopalanačkoj Tehničkoj školi "9. maj", koga je prošle srede, 8. maja, pod školskim krovom, fizički napao i teško povredio maloletnik, inače bivši đak te škole.
On ne pristaje da se slika, jedva i govori.
- Dok sam se penjao na drugi sprat prema kabinetu, bilo je oko pola dva, na podestu pre sprata, ispred mene su pale male makazice za nokte - prepričava nam nastavnik Zorić šta se dešavalo pre nego što je napadnut. - Bili su tu đaci drugog razreda, ali tog učenika nisam odmah primetio među njima. Čekali su da otključam učionicu. Podigao sam makazice, i ušli smo. Na moje pitanje ko je bacio makazice, nisam dobio odgovor, svi su ćutali, ostavio sam ih u fioku.
Čas je prema profesorovim rečima, počeo uobičajeno, upisao je ko je odsutan i počeo predavanje, kada se u učionici začulo mjaukanje. Nastavnik je prekinuo sa lekcijom i upitao ko to radi, ali je i ovo njegovo pitanje ostalo bez odgovora. Tada su u njegovom pravcu, prema katedri, poleteli smotuljci papira.
- Prekinuo sam čas, rekavši im da izađu iz učionice, i da ću obavestiti njihovog razrednog starešinu, ali me nisu poslušali. U dnu učionice sam tada uočio bivšeg đaka, čučao je u zadnjoj klupi. Podigao sam njegovu torbu, koja je bila poprilično teška, otvorio sam vrata da izađe, i tada je krenuo prema meni kao da želi da se koška, uzeo je torbu. Ispružio sam ruku, govoreći mu "nemoj tako". U desnoj ruci držao je svoju torbu. Sada mislim da je u njoj bila kocka behatona sa obližnjeg gradilišta, i da je zbog toga bila teška. Udario me je njome, ja sam se onesvestio.
Dok je nastavnik tako bespomoćno ležao na podu, kako je kasnije čuo šta su đaci ispričali, bivši učenik ga je šutirao nogama. Kada se osvestio, bio je sav krvav.
- Ne znam šta da kažem - govori profesor. - Rođen sam u školi, otac mi je bio prosvetni radnik, ceo život sam proveo u školi, i sada, pred kraj radnog veka, da mi se ovako nešto dogodi. Od deteta. U toj školi sam proveo 26 godina, i sa svim kolegama sam u dobrim odnosima.
Trudio se nastavnik, inače otac našeg proslavljenog reprezentativca u kajaku, osvajača srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Riju, da i sa đacima gradi korektne odnose.
- I sam sam roditelj, imam dvoje odrasle dece i petoro unučadi, nastojao sam da moju decu izvedem na pravi put, uprkos izbeglištvu i svim nedaćama - kaže profesor.
Izvor: Srbija Danas/Novosti/Autor: Lj.P.
