"Legla sam pored brata, zagrlila ga i zaspala..." Prva ispovest Sare Vidak nakon dolaska u Beograd! (FOTO)
Srpkinja tvrdi da više nikada neće ići na crnogorsko primorje
Studentkinju iz Beograda Osnovni sud u Kotoru prekjuče je nepravnosnažno osudio na četiri meseca zatvora zbog navodnog napada na sutkinju Prekršajnog suda u istom gradu Jelenu Stanišić.
Pročitajte i:
Posle izrečene kazne Sara je puštena na slobodu, nije joj izrečena mera zabrane napuštanja Crne Gore i devojka koja je bila u pritvoru od 14. avgusta, sa roditeljima i dečkom Stevanom Prpom uputila se ka Srbiji.
- Bilo mi je važno samo da zagrlim najmilije i da više ne slušam te pritvorske priče o tome kako se koja komandirka ponaša, ko je lupio, vratio - priča Sara s kojom su se reporteri susreli nekoliko sati posle njenog dolaska u Beograd.
Na prvi pogled Sara izgleda kao većina dvadesetogodišnjakinja, a samo ona zna šta je preko glave pregurala u protekle više od tri nedelje. Obučena u crveno-belu haljinu, delovala je vedro. Gledala je ljude koji izlaze iz gradskih autobusa, žene koje nose pune kese iz prodavnice i osmeh koji joj nije silazio sa lica. Kaže da joj je upravo ta "običnost" nedostajala.
- Kada smo krenuli ka Srbiji, već oko 23 sata zadremala sam u kolima. U pritvoru smo u deset išli na spavanje i izgleda da sam se privikla na to. Kada sam se trgnula iz tog polusna, prvo mi je u glavibilo da ne ugledam zatvorski krevet - kaže Sara.
U Beograd su stigli oko četiri sata i tada je prvo poljubila devetogodišnjeg brata Filipa, koji joj je, napominje, najviše nedostajao.
- Legla sam pored njega, zagrlila ga i tek tada se opustila i zaspala. Mislila sam da ću spavati satima, ali ne. Sada mi je samo važno da budem sa roditeljima, bratom. Majku i oca sam videla i dok sam bila u pritvoru, ali to je nešto sasvim drugo. Nisam mogla da ih dodirnem, između nas je bio pleksiglas, razgovarali smo telefonom. Hoću da vidim drage ljude, prijatelje sa kojima sam po ceo dan bila napolju. Želim da sedimo, pijemo kafu i opušteno pričamo o stvarima koje su se njima dešavale, a ne o pritvoru i kako sam ja provodila dane - navodi Sara i dodaje da se priprema i za fakultet sa koga su je, kako kaže, podržali tokom svih dešavanja u Crnoj Gori.
Sara na kraju napominuje da ne zna šta budućnost nosi i da li će opet otići u Crnu Goru. Ponavlja da sigurno neće otići na primorje, ali nije nemoguće da poseti rođake iz unutrašnjosti ove države koji su dve vreme bili uz nju i njenu porodicu.
- Posle svega, ja sigurno neću. Samo možda u slučaju "ne daj bože" - dodala je Sarina majka Olivera Vidak-Kovačević.
Sara može u kućni pritvor?
Advokat Srđan Lješković, Sarin branilac, rekao je da je moguće da će tražiti da srpsko pravosuđe prizna kaznu koju je njegovoj klijentkinji, srpskoj državljanki izrekao Osnovni sud u Kotoru.
- Samim tim što je srpska državljanka, Sara ima pravo da traži da kaznu služi u svojoj domovini. Kako joj je kazna manja od godinu dana, može da traži da se preinači u kućni zatvor, tačnije da nosi nanogicu - objasnio je advokat Lješković.
Anabela (8) sahranjena, OTAC slomljen... Onesvestio se na opelu, pa ZAKUKAO
Inače, srpski zakon dozvoljava ovu mogućnost za kazne do godinu dana zatvora, za razliku od crnogorskog, gde se nanogice mogu dodeliti osobama koje su osuđene na zatvor do šest meseci.
Upravo ovu razliku u primenama kaznene politike pokupava da iskoristi Miloš Marović, sin Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Srbije i Crne Gore, koji duže od dve i po godine živi u Beogradu, odakle je uz medicinsku dokumentaciju nekoliko puta odlagao odlazak u spuški zatvor. Marović mlađi je pred crnogorskim sudom osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu zbog učešća u malverzacijama prilikom preprodaje opštinskog zemljišta u Prijevoru iznad Jaza kod Budve. Tražio je da služi kaznu u kućnom pritvoru u Srbiji jer u Crnoj Gori ne bi mogao.
