MAJORKA POLICIJE PRVA BILA NA LICU MESTA U "RIBNIKARU": "Nikada neću zaboraviti baku koja stoji, čeka i ponavlja ime svoje unučice..."
"Taj kobni 3. maj ćemo, sigurna sam, dobro zapamtiti jer je to kolektivna trauma i moja lična trauma koju sam doživela i preživljavam i dan danas. Želim da živim u ubeđenju da se nikada više tako nešto neće dogoditi...", kaže majorka policije Bojana Otović Pjanović uoči godišnjice masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Majorka policije Bojana Otović Pjanović bila je tog 3. maja prošle godine među prvima koji su kročili na mesto nezapamćene tragedije - u zgradu Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" gde je nekoliko minuta ranije ubijeno devetoro đaka i čuvar.
Kako je ispričala, taj kobni 3. maj počeo je svakodnevnim radnim aktivnostima. Bila je na svom radnom mestu kada su dobili informaciju da se dešava pucnjava u školi "Vladislav Ribnikar".
- Odmah smo krenuli na lice mesta - ispričala je majorka policije.
Prema njenim rečima, ona je bila u uverenju da je u pitanju lažna prijava, nije želela da prihvati da se u školi tako nešto dogodilo.
- Na putu do škole smo već dobili zvanične informacije da se desio masakr kao što i jeste i da je povređeno i lišeno života više učenika škole, jer se i dečak masovni ubica sam prijavio policiji rekavši da je učinio to što je učinio - priča ona i dodaje da se trudi da zaboravi slike i prizor koji je zatekla po ulasku u školu.
"Baka stoji, čeka i ponavlja ime svoje unučice"
Prema njenim rečima, jako joj je teško da govori o svemu tome.
- Najupečatljivija slika bila mi je, valjda je to bilo onaj sami trenutak kada sam sa kolegama došla na mesto događaja, baka koja stoji, čeka i ponavlja ime svoje unučice - priseća se majorka policije.
Kako priča majorka Otović Pjanović, svi su se nadali i mislili da je nemoguće da u jednoj osnovnoj školi dete od 13 godina može učiniti nešto tako strašno.
- Svi smo bili u iščekivanju da će to biti neka dezinformacija. Međutim, ulazak u školu, zaticanje prizora koji se trudim da zaboravim, ali neću nikada. Pa nadalje, da ne govorim, u učionici u kojoj je bilo odjeljenje sedmo dva, stravičan prizor... - kaže Otović Pjanović.
