"Mama, pusti ga da ode u raj" Srceparajuća ispovest majke jednog od stradalih u tragediji u Novom Sadu: "U snu je bio nepovređen, a onda sam se probudila..."

Neutešna majka kaže da je od njegove smrti, starijeg sina sanjala tri puta, a da joj je posebno težak i upečatljiv bio poslednji, nešto pre izlaska na groblje za 40 dana.

- Znam da je to podsvest, ali tri puta mi je dolazio u snove. On se uvek kratko šišao, ali u snu mi je rekao da želi da pusti kosu, da bi mogao da se ošiša i napravi frizuru koju je ranije imao. Sanjala sam i da ga spremam, sećam se da sam mu držala desnu ruku, na noktima je imao neke pegice koje sam čistila. Znala sam da je mrtav, ja sam videla njegove povrede, ali je u snu bio potpuno čist, nepovređen. Onda sam se probudila i shvatila da mi je šaka prazna, da u njoj ne držim ruku sina i fizički sam osetila veliku prazninu. Ja sam sada žena sa pola srca i pola mozga - kaže majka nastradalog mladića.

Ona se prisetila i dana kada je saznala da joj je sin nastradao i ona je išla u Novi Sad kako bi identifikovala njegovo telo, što je najstrašnija stvar koju jedna majka može da uradi.

- Videla sam ga. Videla sam i te strašne povrede, videla sam mu glavu, noge, desnu ruku. Samo nisam videla levu ruku. Ne znam ni da li je bilo leve ruke, sada bih volela da sam videla i levu ruku. Ni u snu je nisam videla - kaže majka koja se teško nosi sa gubitkom starijeg sina.

Posebno potresno je bilo u utorak, na parastosu na groblju, kada je u jednom trenutku glasno zavapila.

- Sine, ono što sam ti obećala, majka će da ispuni - rekla je nad grobom svog sina, a danas kaže da je mislila da to govori tiho, sinu i sebi i da niko to ne čuje. Ipak, čuli su svi, ceo tužni skup.

Nakon groblja, da bi se ispoštovali običaji, ljudi su pozvani da odu do restorana.

- Sedela sam i gledala u prazan tanjir, kada mi je moj mlađi sin, polovina srca koja mi je ostala, rekao: ‘Mama, pusti, pusti ga da ode u raj, prošlo je 40 dana. On je bio suviše dobar za ovaj svet, pusti ga da ode’. I u pravu je. Moj sin jeste bio previše dobar za ovaj svet. Govorio mi je za neke ljude u vezi nekih para: ‘Znam da me lažu, ali šta da im radim?’, takav je bio. Poslednih godina je živeo u Novom Sadu, tamo je i radio. Voleo je da ponekad sedne na tu klupu, gde je i stradao - objašnjava ona.

„Tri posla sam radila da bih othranila sinove“

- Ovo što mi se dogodilo, ne daj Bože više nijednoj majci da se dogodi. Nekih stvari se ne sećam. Kada je sahranjivan, ja sam stajala na ivici rake, nisu mogli da ga spuste od mene. Strašno mi je teško - govori neutešna majka i dodaje:

- Tri posla sam radila da bih othranila sinove. Tog dana kada je stradao, ja sam se uselila u novi stan koji sam iznajmila. Drugi sin je počeo da živi sam, mislim da je to u redu i da treba da se osamostali, da proba. Sada sam sama. Ne mogu da kažem, ljudi zovu, posećuju me. Nekada mi prija društvo, nekada želim da budem sama. Jednoj prijateljici kažem da ću spavati kod rođake, a rođaki kažem da ću spavati kod prijateljice. Ne umem da lažem, pa prozru da ne govorim istinu, ali me puste. Ponekad sedim sama u sobi, razmišljam o njemu, tek kada se smrači shvatim da je prošlo nekoliko sati - kaže majka.

Ona kaže da joj ništa ne treba, nikakav novac, da država te pare bolje da pokloni nekoj deci kojoj pomoć treba, u neke dobrotvorne svrhe.

- Ne želim da se ljudi tuku po ulicama zbog toga.  Ali, nadam se i verujem da će država pronaći prave krivce, a ne neko žrtveno jagnje. Policija treba da radi svoj posao, sudstvo da radi svoj, zdravstvo svoj. Ja sam borac i nastaviću da se borim. Prevremeno sam rođena, rekli su mi da ne smem da imam decu, a ja sam rodila dva sina. Moram da nastavim da se borim - kaže majka nastradalog mladića.

Podsetimo, on je jedna od 15 žrtava nesreće u Novom Sadu, kada se nadstrešnica u 11.52 obrušila. Iz ruševina je prvog dana izvučeno 14 mrtvih. Izvučeno je i troje teško povređenih, a jedna devojka preminula je kasnije, pa je broj žrtava porastao na 15 ljudi.

Srbija Danas/Nova