"MISLIM DA NEĆU ŽIV DOČEKATI PONEDELJAK" Tako je i bilo! I dalje nerazjašnjeno ubistvo Miloševićevog druga (VIDEO)

Sin Vlade Trefa, vlasnika "Interspida", osuđen je zbog pljačke sefa agencije "Tref-rentakar", kada su hladnokrvno ubijeni blagajnica Biljana Stanojković i čuvar Bratislav Dačić. Tom prilikom oteto je sedam i po miliona maraka.

Andrej je postao poznat javnosti u decembru 1999. godine, posle pomenute pljačke agencije "Tref-rentakar". Agenciju je od Vlade Kovačevića nasledila njegova druga supruga Bojana. Saučesnik Kovačevevića, Aleksandar Konstadinović iz Mladenovca zbog toga je osuđen na 20 godina robije, a tada maloletni Andrej na 10 godina. Treći učesnik pljačke i ubistva Filip Gavrilović je ubrzo posle zločina nestao, zajedno sa svojim ocem i njihovim porodičnim prijateljem.

Andrejev otac, nekadašnji automobilski as, a zatim i biznismen Vlada Kovačević Tref ubijen je u decembru 1998. u garaži Centra "Sava" pod nerazjašnjenim okolnostima. Vlada je postao poznat jer je brzoj vožnji naučio Marka Miloševića, sina tadašnjeg predsednika Srbije. Njihovi odnosi su u međuvremenu zahladneli, a posle Trefovog ubistva Beogradom je kružila priča da iza zločina stoji mladi Milošević. To, međutim, nikada nije dokazano.

Predosetio smrt

Malo je poznato da se Andrej Kovačević, mesecima pred smrt poverio najbližim prijateljima da strahuje za svoj život. Iako nije tačno znao s koje strane mu preti opasnost, nije se dovodilo u sumnju da ima neprijatelje.

- Bio je uznemiren nedeljama pred tragediju. Nije se plašio, ali predosećao je da se nešto loše sprema. Sa bliskim drugovima je podelio tu tajnu. Ovo je bio prvi slobodan vikend na koji je pušten iz zatvora. Dobio je slobodna 3 dana i odmah je poginuo. Niko od nas koji smo poznavali Andreja ne veruje da je reč o običnoj saobraćajnoj nesreći - rekao je 2018. za Kurir bliski prijatej stradalog Andreja Kovačevića. Dodao je da im jedna činjenica posebno bode oči.

- Andrej je odrastao na motoru. Iako mlad, prešao je nekoliko desetina hiljada kilometara. Svi znamo da je bio vrhunski vozač. Nikome od nas ne deluje kao moguće da napravi takav previd i ostane na mestu mrtav. Mnogi od nas, koji vozimo motore znamo šta znači rizik i šta je brzina, a i Andrej je to odlično znao - izjavio je prijatelj mladog Kovačevića.

Razbojništvo koje je zaprepastilo Srbiju

Andrej je ležao robiju zbog krvavog razbojništva u noći između 4. i 5. decembra 1998. godine, koji je potresao Srbiju. Tada je sedamnaestogodišnji Andrej Kovačević, sin iz prvog braka Vlade Kovačevića Trefa, sa još dvojicom saučesnika opljačkao očevu firmu "Tref rentakar" i iz sefa odneo gotovo osam miliona nemačkih maraka.

Firmu je posle nerazjašnjenog ubistva Vlade Kovačevića, u februaru 1997. godine, vodila Bojana Kovačević-Bajrušević, njegova druga supruga. Kako Tref za sobom nije ostavio nikakav testament, njegova druga žena Bojana je po pravu prvenstva nasledila celokupnu imovinu. Andrej je bio nezadovoljan podelom imovine, jer nije dobio gotovo ništa, pa je sa dvojicom drugova, tada dvadesetogodišnjim Aleksandrom Kostadinovićem i devetnaestogodišnjim Filipom Gavrilovićem smislio pakleni plan - krađu deviza iz agencije "Tref rentakar".

Za tu akciju iskoristili su blagajnicu Biljanu Stanojković koja je imala magnetnu karticu za otvaranje vrata prostorija i jedina znala šifru sefa. Kovačević je nesmetano ušao u prostorije agencije "Tref rentakar", jer je lično poznavao čuvara Bratislava Dačića, koga je hladnokrvno ubio hicem u potiljak. Njegova smrt činila se još tragičnijom kada se saznalo da se on nedavno oženio, a da je njegova supruga bila u šestom mesecu trudnoće. Uz pomoć Stanojkovićeve otvorili su sef iz kojeg su odneli sedam i po miliona maraka. Nesrećnu ženu su kasnije odvezli do Garaškog jezera iznad Aranđelovca gde su je hladnokrvno ubili.

Zvanična verzija

Andrej je, kad je stradao, bio štićenik Kazneno-popravnog zavoda u Valjevu.

Po zvaničnoj verziji, poginuo je 3. septembra 2006. godine vozeći motor "jamaha", kada je na uglu ulica Kneza Višeslava i Miloja Zakića udario u "zastavu 101" kojom je upravljao S. S. (50). Mladi Kovačević se kretao iz pravca Košutnjaka ka Vidikovcu, dok je S.S. stao i dao žmigavac da iz Ulice kneza Višeslava skrene u Miloja Zakića. U trenutku kada je počeo da skreće, naišao je motor i zakucao se u "zastavu". Mladi Tref je preminuo pre dolaska Hitne pomoći, dok je vozaču "stojadina" povređena glava.

Andrej je u petak iz Valjeva došao na vikend. Trebalo je da u nedelju polaže ispit na Višoj školi za menadžment u Zrenjaninu. U nedelju ujutro motorom je otišao do Pančeva, a odatle automobilom u Zrenjanin. Majku Vesnu zvao je u 14.45 časova. Veselo joj je rekao da ručak ne počinju bez njega. U pet sati zvao je Andrejev drug i saopštio im da je Andrej poginuo. Porodica je bila potpuno utučena. Andreju su sagradili i kuću da započne novi život. U Domu je inače završio šoferski kurs, gimnaziju i započeo studije...

Kovačevićev prijatelj otkrio je šta su pričali tokom poslednjeg razgovora, nekoliko dana pred pogibiju.

- Andrej je zvao nekoliko najbližih prijatelja. Bio je vidno uznemiren. Rekao nam je da izlazi na slobodu na nekoliko dana. Međutim, tada nam je otkrio od čega strahuje. Rekao mi je: Mislim da neću živ dočekati ponedeljak. Tako je i bilo - ispričao je Kovačevićev prijatelj.

Misterija tri leša iz Dunava

Zanimljivo je to da su, nekoliko godina pre pogibije Andreja Kovačevića, pronađena tri beživotna tela, za koje se odmah posumnjalo da imaju veze sa nestankom tri osobe koje su povezivane s pljačkom kompanije "Tref-rentakar". Iz Dunava kod Golupca, 2001. godine izvučena su tri sanduka sa zabetoniranim ostacima trojice ljudi.

Izmasakrirane leševe, dečaci su pronaši kada su sanduci iznenada izronili iz plitke vode. Jedan od dečaka je najpre ugledao jedan grubo sklepan drveni sanduk bez poklopca, iz koga je strašno zaudaralo. On je potom pozvao odrasle pecaroše, a dvojica koja su se odazvala su ustanovili da se u sanduku, donekle u raspadnutom usled delovanja brze vode, nalazi ljudski trup bez glave i ruku, do struka zaliven betonom. Desetak metara uzvodno od mesta gde je ležao prvi sanduk, virio je iz vode još jedan, gotovo identičan prvom, ali neoštećen. Treći sanduk našla su trojica ronilaca dva dana kasnije. U svakom su se nalazila izmasakrirana, zabetonirana tela, koja nije bilo moguće identifikovati.

Početna istraga ovog surovog zločina nije mogla da da pouzdan odgovor, sve dok se Urgentnom centru nije pojavio mladić koji je bio upucan u nogu, u unutrašnju stranu butine. Tamo je zatim otišao dežurni policajac i dojavio da on daje nejasne izjave o prirodi svoje povrede, posle čega je mladić odveden u policiju na dalje ispitivanje. On je tamo izjavo da je ranjen u centru Mladenovca, gde je za vreme nekog slavlja metak sa neke terase pogodio u nogu. Iskusnim inspektorima, takva priča nije delovala uverljivo, pa su nastavili ispitivanje, da bi negde oko ponoći mladić rekao da se zove Aleksandar Kostadinović i da je jedan od učesnika oružane pljačke, i iznenađenim inspektorima saopštio imena. Zatim je i otkrio kako je ranjen, a to se desilo dok su vozili nesrećnu Biljanu Stanojković ka Aranđelovcu. Njoj je u jednom trenutku zazvonio telefon, a on je repetirao pištolj u kolima, pretio joj je kako će je ubiti ako ne bude sarađivala. U tom je oružje stavio za pojas, ali je ono slučajno samo opalilo i ranilo ga u nogu. Na taj način je bio prinuđen da, kada mu je pozlilo u popodnevnim časovima, zatraži pomoć u Urgentnom centru, i klupko zločina je počelo da se odmotava. Ubrzo je uhapšen i Andrej Kovačević, koji se predao policiji na nagovor majke Vesne. Kod njih međutim nije pronađen sav novac. Andrej je kasnije osuđen na maksimalnu kaznu od deset godina maloletničkog zatvora.

Aleksandar Kostadinović je osuđen na 15 godina zatvora, ali, jedan od aktera pljačke, Filip Gavrilović nikada nije otkriven. Njemu se gubi svaki trag, kao što se izgubio i trag četiri miliona maraka, koje nisu nikad pronađene, dok taj novac nije pomenut čak ni na sudu. Gavrilović nije nestao sam, i sa njim su pobegli i njegov otac, koji je bio kockar i jedan prijatelj. Od njih nikada nije bilo ni traga ni glasa, a onda su godinu i po dana kasnije, na Dunavu u Golupcu kod Požarevca, dečaci iz Golupca otkrili sanduke sa leševima.

Ko su bila tri nesrećnika koji su ubijeni na ovako surov način do dan danas je ostala tajna, ali upoznati sa ovim slučajem nedvosmisleno tvrde da je reč o Filipu Gavriloviću, njegovom ocu i jednom prijatelju.