NASTRADALI POTPUKOVNIK MIROSLAV PERIŠIĆ HEROJ SRBIJE: Preživeo ratove, pa poginuo dok je spasavao kolege od eksplozije
Sinu uzor, a majci i supruzi sve na svetu
Potpukovnikk MIroslav Perišić, koji je u utorak izgubio život prilikom eksplozije u Vojnom zavodu u Kragujevcu, preživeo je ratovanje u Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu i Metohiji.
Tog kobnog dana bio je u svojoj kancelariji, a čim je čuo prasak, bez razmišljanja je potrčao da spasava kolege. U tome ga je sprečila smrt.
OVO JE PRVA ŽRTVA TRAGEDIJE U KRAGUJEVCU: Potpukovnik Miroslav Perišić stradao u eksploziji u Medni
Proslavio rođendan, pa umro na poslu!
Pre dve nedelje, Miroslav je proslavio svoj 50. rođendan. Svojim prijateljima se pohvalio kako je srećan što radi posao koji voli, kao i to što su mu najmiliji živi i zdravi. Iza sebe je ostavio sina Veljka (21), suprugu Violetu i majku. Bio je komandant Kasarne "Milan Blagojević" u Kragujevcu.
Da su ostali bez sina, supruga i oca, njegovi najliži saznali su preko medija. Gledali su sa nevericom jer im niko nije javio da je njihov heroj izgubio poslednju bitku za život.
- Naš Miroslav je živeo za vojsku. OD svoje 15 godine bio je u vojsci. Na ratištima je bio u prvim borbenim redovima. Ispraćali smo ga sa strepnjom, a svaki njegov povratak dočekivali sa oduševljenjem. Sve je pregrmeo. Vratio se živ i 1999. godine, kada je bilo najgore. Sad je odlazio u Zavod, radio kancelarijske poslove i mislili smo da za njega više nema opasnosti, dok suze kvase lice priča Miroslavljev šurak Vladimir.
Miroslavljev sin jedinac, Veljo, juče je bio u šoku i nije mogao da priča. On je bio mnogo vezan za oca, kojeg je ceo život gledao kao idola. Tražio je da preuzme njegovo telo, ali su mu saopštili da mora da se izvrši obdukcija.
Majka nastradalog potpukovnika živi u selu Vinjište nedaleko od Kragujevca. Nesrećna žena od bola za sinom jaukala je kada god bi joj neko od rođaka izjavio saučešće.
- Nemojte me ubeđivati da je moj sin mrtav. Vratiće se majki on, kukala je nesrećna starica. Očajna majka je u nekoliko navrata dozivala sina, a nije bilo duše u kući koja nije zaplakala kada bi čula i videla njenu tugu.