OD UBISTVA ĐINĐIĆA DO LIKVIDACIJE U BELVILU! Forenzičari otkrivaju kako ubice i kriminalci lako naprave kobnu grešku
Jelena Stošić, načelnica Odeljenja za DNK veštačenja i vođenje nacionalnog DNK registra, objašnjava da na mestu zločina nije uvek lako naći tragove i da se ovim poslom bave stručnjaci koji tačno znaju gde da traže.
Da ne biste ostavili svoj trag na mestu zločina, trebalo bi da budete obučeni kao lekar u crvenoj kovid zoni, kaže Mirko Matejić, načelnik Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku (NCKF), mesta na kome se godišnje u Srbiji obradi čak 27.000 različitih slučajeva i u čijoj se bazi čuva 25.000 DNK profila. Više od 200 forenzičara zaposleno je u NCKF, koji, osim u Beogradu, ima laboratorije i u Novom Sadu, Nišu i Užicu.
SRPKINJE UHAPŠENE U MAKEDONIJI: Egzotičan posao, a hapšenje "palo" zbog korone
AKCIJA SRPSKE POLICIJE NASRED MOSTA U BEOGRADU: Pogledajte kako je izgledalo filmsko hapšenje dilera (VIDEO)
NESREĆA NA PUTU KRUŠEVAC - POJATE: Dve osobe povređene u sudaru dva putnička vozila
Pokrivaju sve
- Ne postoji slučaj koji je izašao u novinama a da naši stručnjaci nisu radili na njemu, od ubistva Zorana Đinđića do likvidacije u Belvilu. Nacionalni centar pokriva apsolutno sve forenzičke discipline - kaže načelnik Mirko Matejić i dodaje:
Ispitivanje
Poligraf je pouzdan
Načelnik Matejić po zanimanju je forenzički psiholog i on objašnjava da je poligraf još uvek aktuelno sredstvo za ispitivanje.
- Poligraf se koristi na celom američkom kontinentu, u Rusiji, većini evropskih zemalja i u Japanu. Postoji priča da su obučeni kontraobaveštajci uspevali da prevare poligraf, ali se, kod testiranja lica u vezi sa običnim kriminalnim slučajevima, to ne dešava - kaže Matejić.
- Polovina veštačenja koja se obavi u NCKF su zapravo veštačenja psihoaktivnih supstanci. Ovde se rade i DNK analize, trasologija, toksikološke analize, balistika, otisci prstiju i grafologija.
Jelena Stošić, načelnica Odeljenja za DNK veštačenja i vođenje nacionalnog DNK registra, objašnjava da na mestu zločina nije uvek lako naći tragove i da se ovim poslom bave stručnjaci koji tačno znaju gde da traže.
- U DNK laboratoriji se veštače biološki tragovi ljudskog porekla. Mi otkrivamo počinioce različitih krivičnih dela, tako što analizom dobijamo DNK profil, koji se može poklopiti s DNK profilom određene osobe. Svaki mogući ljudski materijal može biti pogodan za analizu - epitel kože, dlake, krv, pljuvačka, semena tečnost, različita tkiva i izlučevine, kao i kosti, koje su najkomplikovanije za analizu - priča Stošićeva i dodaje:
DNK profil
Nije uvek ključni dokaz
DNK profil ne može uvek biti ključni dokaz pred sudom, a Jelena Stošić ističe da bi bilo dobro da sud, osim njega, ima i druge tragove koji mogu biti predmet različitih vrsta veštačenja.
- DNK na mestu zločina je dokaz da je osoba bila tu, ali ne i da je počinila zločin. Mi nemamo mogućnost da kažemo na koji način je trag ostavljen niti u kom vremenu. Izuzetno je retko, ali se dešavalo, da se suočimo s mestima gde nema nijednog ljudskog traga - navodi ona.
- Tragovi se mogu naći na samom mestu zločina, ali i na predmetima, kao i na živim i mrtvim ljudima. Na primer, kod silovanja imamo najčešći kontakt između počinioca i žrtve.
Pisma i rokovnik
U DNK laboratoriju NCKF, prema njenim rečima, stižu najrazličitiji predmeti s kojih oni uzimaju tragove i analiziraju ih.
- Sve moguće vrste oružja, motke, garderoba, opušci, cigle i kamenje, preteća pisma, pa i stvari, koje počinioci neretko izgube na mestu zločina ili bace u kontejner, sve to dolazi na analizu kod nas. Nedavno nam je stigao i rokovnik, koji je pronađen u kući pokradene žene - priča Stošićeva i navodi da se zbog sve većeg broja DNK profila u bazi, sve češće dešava da istovremeno reše nekoliko zločina.
Mešani profili
Razni tragovi na mestu zločina
Jelena Stošić objašnjava i da se na mestu zločina najčešće nalaze takozvani mešani DNK profili, tragovi koji potiču od više osoba.
- Retko se dešava da je samo jedna osoba dodirivala neki predmet, uglavnom se nađu biološki tragovi više osoba. Zato se radi biostatički proračun, da bi se utvrdilo s kojim stepenom sigurnosti možemo da tvrdimo da je neko ostavio svoj materijal - kaže Jelena.
Govoreći o sekundarnom transferu, terminu koji se često može čuti u sudnicama tokom iznošenja odbrane okrivljenih, Stošićeva navodi da je reč o posrednom ostavljanju traga:
- To znači da osoba nije direktno ostavila trag, već najpre na jednom predmetu, pa se to prenelo na drugi. U ovim situacijama teško je ostaviti epitel kože jer nosi manje DNK materijala, ali se krv i pljuvačka mogu lakše preneti.
- Nedavno je u laboratoriju stigao profil muškarca osumnjičenog za razbojništvo. Njegovi tragovi nisu nađeni na mestu zločina, ali nam se pojavio u bazi kao N. N. osoba koja je pre tri godine pokušala ubistvo. Naime, on je bežeći od policije bacio pištolj, što su čak policajci videli, mi smo dobili DNK profil s pištolja, ali do sada nije bio identifikovan. Imamo i primer kad je opljačkana zlatara i nađen trag krvi. Posle godinu dana došlo je do poklapanja, jer je lopov osumnjičen zbog nečeg drugog.
Traje i 100 godina
DNK molekul je izuzetno stabilan ako se čuva na sobnoj temperaturi, propisno upakovan, daleko od vlage i sunca, i može potrajati čak stotinu godina, međutim, na mestu zločina mogu ga oštetiti neodgovarajući vremenski uslovi, hemijska sredstva, bakterije i gljivice.
- Zanimljivo je da nam je u jednom slučaju dostavljen opušak koji je ubica bacio u WC šolju nakon zločina, a pronađen je tek posle nekoliko dana. Uprkos svemu, uspeli smo da izolujemo DNK profil, koji je opstao bez obzira na loše uslove u kojima se nalazio. Baš zbog toga uvek kažemo da treba pokušati - priča naša sagovornica.
Laboratorija
Ovde se veštači droga
Dr Nataša Radosavljević Stevanović, načelnica Odeljenja za fizičko-hemijska i toksikološka veštačenja NCKF, objašnjava da se na njenom odeljenju najviše analiziraju psihoaktivne supstance.
- Osim toga, analiziramo različite mikrotragove i uspostavljamo toksikološku laboratoriju za potrebe MUP. U odeljenju se najviše veštači kanabis, amfetamin, ekstazi, kokain i heroin. Laboratorija za analizu psihoaktivnih supstanci je jedina akreditovana u Srbiji za ovu svrhu prema međunarodnom standardu ISO 17025. U pripremi je i akreditacija ostalih linija rada. Celokupna metodologija analize psihoaktivnih supstanci i mikrotragova koja se primenjuje je ista kao i u evropskim laboratorijama - kaže načelnica i ističe da su sve laboratorije odeljenja opremljene savremenom opremom, koja je nabavljena posredstvom IPA fondova i fondova bilateralne međunarodne saradnje.
