"NORMALAN ČOVEK BI ZASTAO DA JE UDARIO MAČE, A NE DETENCE" Dankina baka očajna: Ne mogu da prihvatim da je nema, moraju da kažu GDE SU JE BACILI

-Ne, ne još. Ovo je košmar iz kog ne može da se probudi. Šta ljudi moji da vam kažem?! Ne mogu da prihvatim da nema naše bebe, naše devojčice male vesele koja je tek bila naučila da trčkara. To je bila beba moja. Nema njenog tela. Deca mi se razdiru od tuge. Njena majka treba da bude zdrava i da se ne sekira u trudnoći. Ćerka treba da mi se porodi- rekla je ona, a suze joj sve više naviru.

Ona je na lekovima za smirenje, da bi uopšte mogla da funkcioniše. I ona i njen suprug.

- Moj um ne može da pojmi da medju ljudima postoje takvi monstrumi. Da udare dete i ne ukažu mu pomoć, koja je to vrsta? Moraju policiji da kažu gde su je bacili. Normalan čovek bi zastao da je udario mače, a ne detence ovolicko - govori gušeći se u suzama i pokazuje otvorenim šakama postavljenim otprilike u širini ramena.

Baka kaze da je od trenutka kada je devojčica nestala iz dvorišta u Brestovačkoj banji gajila nadu da je će da se pronađe živu. I sama je učestvovala u potrazi.

Kada se pojavio snimak devojčice iz Beča i ona je mislila da se radi o Danki.

- Bila nam je ista Danka, tako da smo verovali da je to ona. Tek kad smo kasnije uveličavali sliku videli smo razlike. Ovo dete je malo više i malo su joj oči drugačije - rekla je ona.

Čula je na vestima da je brat ubice preminuo u policiji i danonoćno prati vesti o toku istrage i potrazi za telom.

- Svi smo u bunilu nekom, tumaramo, niko ne može ni da jede, ni da pije. Da su je monstrumi kad su je udarili kolima ostavili na ulici, makar bi je majka našla - neutešno plačuči je rekla Dankina baka po ocu.

Kad se malo primirila nastavlja da opisuje košmarni život.

- Gledamo vesti u nadi da će nam naći dete. Idemo kod duhovnog oca i molimo se. U petak uveče i u subotu ujutru bila je misa za Danku i duhovni otac sa nama razgovara- ispričala nam je vidno uzrujana žena.

Policiji su roditelji, baka i dede kaže verovali od prvog dana i neizmerno je zahvalna zalaganju svih koji tragaju za Dankom i istinom.

Posebnu zahvalnost duguje majoru policije Bojani Otović Pjanović.

- Bojana je velika žena i neizmerno smo joj zahvalni za sve što je uradila i radi. Lavovski radi, mnogo je strpljiva i našu decu je saslušavala pažljivo koliko god je trebalo da bi dali sve potrebne informacije za istragu - istakla je Dankina baka koja je svesna da su dani tuge i očaja pred kompletnom porodicom.