OGLASIO SE ADVOKAT MILENE RADULOVIĆ: Devojke opisale kako ih je Mika zlostavljao, dokazi su dovoljno jaki
Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor u intervjuu za medije kaže da su dokazi protiv režisera Mike Aleksića, osumnjičenog za silovanje glumica, dovoljno jaki i očekuje adekvatnu kaznu za osumnjičenog.
Ističe da su iskazi žrtava potkrepljeni izjavama svedoka i veštačenjem, a očekuje da postupak protiv Aleksića neće biti zataškan.
Zašto Kokeza nije želeo na poligraf: Pomaže li detektor laži u istrazi - stručnjak otkriva
ACA BOSANAC "ZAŠTIĆENI SVEDOK" Zbog straha od osvete Veljinih ljudi, traži ZAŠTITU za sebe i svoju porodicu
IZJASNILA SE JOŠ JEDNA ŽRTVA SILOVANJA! Evo šta je MIKA ALEKSIĆ rekao na SUDU! Preti mu KAZNA od...
Punomoćnik ste glumice Milene Radulović i drugih oštećenih koje su režisera Miku Aleksića prijavile za seksualno zlostavljanje. Šta očekujete o tog procesa? Da li su dokazi protiv osumnjičenog dovoljno jaki, bez obzira na to što silovanje nije prijavljeno odmah?
– U javnosti se podmeće teza da nema dovoljno dokaza. To nije tačno. U konkretnom slučaju, postoje iskazi ne jedne već deset žrtava, koje saglasno tvrde da su seksualno zlostavljane od okrivljenog Aleksića i koje u najsitnije detalje opisuju pod kojim okolnostima i na koji način se to kontinuirano zlostavljanje odvijalo. One u svojim iskazima iznose vrlo uverljive razloge što su tek posle određenog vremena odlučile da sve prijave policiji. Njihove iskaze sud će analizirati, a izvodiće i druge dokaze kako bi proverio njihove tvrdnje – saslušanjem svedoka i određivanjem veštačenja. Onaj ko tvrdi da moraju postojati "materijalni dokazi", tj. fizički tragovi zlostavljanja, svodi reakciju države samo na krivična dela koja su prijavljena istog dana i zaboravlja da je u okviru krivičnog dela silovanje jednako sankcionisana obljuba i sa obljubom izjednačen čin. U našem pravu ne postoji princip formalne ocene dokaza – da je jedna vrsta dokaza značajnija od druge. Кvalitet dokaza sud ocenjuje slobodno, analizirajući ih – svaki zasebno i u njihovoj međusobnoj vezi. Dakle, snaga dokaza je onolika koliko može da uveri sud da su činjenice koje iz njega proizilaze istinite.
Kakav ishod procesa Miki Aleksiću očekujete? Kolika kazna mu preti?
– Za silovanje je propisana kazna zatvora od pet do 15 godina. Ne želim da licitiram kaznama jer je njihovo izricanje u nadležnosti suda. Međutim, veliki broj žrtava i okolnost da se seksualno zlostavljanje odvijalo u osmišljenom ambijentu škole, u koju su deca primana u prvom razredu osnovne i ostajala ju specifične okolnosti koje moraju upaliti sve alarme kako se ne bi dopustilo da jedan ovakav slučaj bude relativizovan i zataškan na bilo koji način. Očekujem da sud okrivljenog Aleksića oglasi krivim na osnovu prikupljenih dokaza i očekujem da ću zaštititi prava žrtava u ovom sudskom postupku, kako bih umanjio štetne posledice po njih i pomogao da pravda bude zadovoljena.
Da li vam je bilo mučno da slušate iskaze silovanih i zlostavljanih devojaka?
– Njihovi iskazi su zaista interesantni u delu koji se odnosi na način izvršenja krivičnog dela, o čemu nisam u mogućnosti da javno govorim jer je tužilaštvo donelo naredbu da istraga bude tajna. Ishod ovog postupka odrediće broj žrtava i sadržina njihovih iskaza, kao i činjenica da su iskazi žrtava potkrepljeni izjavama svedoka i veštačenjem. Očekujem da ovaj postupak ohrabri sve buduće žrtve da u ovakvim slučajevima ne ćute, već da prijave zlostavljanje, jer je prijava hrabar čin koji javnost otvoreno podržava. To bi stvorilo jedan drugačiji ambijent u društvu, u kojem bi se, uz delotvorne istrage nadležnih organa, mogla smanjiti tamna brojka kriminaliteta kod ove vrste krivičnih dela, a ona je u Srbiji, po mom uverenju, još uvek vrlo visoka.
Smatrate li da su advokati takođe lake mete zbog profesije kojom se bave?
– Ne mislim da možemo govoriti o tome da su svi advokati mete, ali je notorna činjenica da se broj napada na advokate poslednjih pet godina znatno povećao u odnosu na prethodni period, što bi moralo biti okidač za snažan odgovor nadležnih organa kada do takvog slučaja dođe. Dakle, pored uvođenja novog krivičnog dela – napad na advokate, policija i tužilaštvo moraju sprovoditi delotvorne istrage i preduzeti apsolutno sve mere iz okvira svojih nadležnosti kako bi počinioci tih napada bili identifikovani i izvedeni pred lice pravde.
Volite li svoj posao? Da niste advokat, koje biste drugo zanimanje izabrali?
– Onaj ko advokaturu prihvati kao način života mora da joj da celog sebe. Bez kalkulacije. Ako to učinite, bavićete se najlepšim zanimanjem na svetu. I biti slobodni i svoji, što nema cenu. Кad sam bio mali, želeo sam da budem vatrogasac. U svakom slučaju mi je sudbina da pomažem ljudima u nevolji, što je u advokaturi ipak manje riskantno.
Da li se vi lično plašite kada uđete u neki opasan predmet, kada branite nekoga iz kriminogene sredine?
– Ako se bavite krivičnim pravom, podrazumeva se da branite osobe iz kriminogene sredine. Кod zastupanja je najvažnije uspostaviti odnos poverenja s klijentom i u komunikaciji s njim jasno postaviti stvari, kako ne bi bilo ničeg nedorečenog i bilo čega što se podrazumeva. Ukoliko je advokat iskren prema klijentu i u postupku da svoj maksimum, klijent to ume da prepozna. Odnos s klijentima je nešto što se u advokatskoj karijeri uči čitavog života i pretpostavka je uspešne odbrane. Ako umete da uspostavite taj odnos, nema opasnih predmeta.
Ima li novih informacija o osobama koje su ubile advokata Dragoslava Mišu Ognjanovića? Smatrate li da će njegov ubica biti pronađen?
– Nažalost, nemamo novih informacija o nekim konkretnim pomacima u tom predmetu. I pored toga, verujem da bi taj zločin morao biti rasvetljen. Slučaj Miše Ogljanovića je paradigma svih napada na advokate, tako da bi razrešenje tog slučaja poslalo moćnu poruku svima onima koji misle da mogu ugroziti advokata i proći nekažnjeno.
Ko je imao motiv da ubije Ognjanovića?
– To pitanje bi trebalo postaviti policiji. Verujem da oni znaju, ali u deficitu su s dokazima.
Da li ste nekad odbili da branite nekog ubicu, silovatelja, pedofila, i zbog čega? Koga ste odbili da branite jer se to kosi s vašim moralnim stavovima?
– U kodeksu profesionalne etike advokata vrlo jasno su propisani razlozi zbog kojih se mora i situacije u kojim se može odbiti zastupanje. Кao advokat, uvek sam se time rukovodio. Dešavalo mi se da odbijem da branim jer s klijentom ne mogu da uspostavim odgovarajuću komunikaciju i odnos poverenja, ali nikoga nisam odbio zbog krivičnog dela koje mu se stavljalo na teret. Ne sećam se da sam imao situacije da su želela da me angažuju lica koja su učinila nažao nekome ko mi je blizak. Svakako bih u tom slučaju odbio. Međutim, građani bi trebalo da razumeju da je pravo na odbranu civilizacijska tekovina i da advokat brani čoveka, a ne delo koje je počinio.
Koliko je advokata u Beogradu i Srbiji? Ima li previše konkurencije?
– U Beogradu ima 5.100 advokata i opšte je uverenje da nas je mnogo. Međutim, konkurencija u advokaturi bila bi zdrava kada bi sve kolege poštovale kodeks, koji zabranjuje nelojalnu konkurenciju. Nažalost, jedan broj kolega ga ne poštuje i to je pitanje koje moramo rešiti, jer je zdrava konkurencija preduslov vitalnosti profesije.
