OGORČENA SUPRUGA UBIJENOG PREDRAGA JELIČIĆA: "Oni potpisuju peticiju, a petoro dece je OSTALO BEZ OCA zbog tartufa"
Za ovaj zločin optužen je Dejan Erić (39) iz Jarka, koji je kobnog dana bio s bratom Nebojšom (37) u istoj šumi kao i braća i Jeličić.
Maja Jeličić, supruga Predraga Jeličića koji je prošle godine ubijen kod Sremske Mitrovice zajedno sa svojim bratom Stanislavom, kaže da je bezosećajno to što radi porodica optuženog Dejana Erića.
OTKRIVEN UZROK SMRTI MUŠKARCA U NOVOM PAZARU: Stigli nalazi obdukcije - imao ogrebotine po celom telu
NAKON PRESUDE BIO U VIDNOM ŠOKU I PONAVLJAO SAMO OVO! Oni su KRIVI za ubistvo Mite Bežanije
DRAMA U SJENICI! Momci fizički nasrnuli na policiju, a onda je usledio HAOS
- Petoro dece je ostalo bez oca zbog tarufa, ja sam ostala bez muža i devera. S druge strane, jedan osumnjičeni je već oslobođen, a za drugog se skupljaju nekakvi potpisi i potpisuje peticija kako bi se pustio iz zatvora. Kakva drskost, bezosećajnost i sramota - navela je ona.
Ovim rečima počela je ispovest Maja Jeličić, supruga Predraga Jeličića (43), koji je 6. decembra 2020. brutalno ubijen zajedno sa svojim rođenim bratom Stanislavom (37), dok su u šumi kod Sremske Mitrovice brali skupocene gljive, tartufe.
Jedan brat oslobođen
Za ovaj zločin optužen je Dejan Erić (39) iz Jarka, koji je kobnog dana bio s bratom Nebojšom (37) u istoj šumi kao i braća i Jeličić. Dejanu Eriću nedavno je počelo suđenje pred Višim sudom u Sremskoj Mitgrovici, dok je protiv njegovog brata Nebojše Erića postupak obustavljen, pa će on na suđenju biti svedok.
Branio sam svoj život
Na početku suđenja Dejanu Eriću, koje je održano 6. decembra u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, optuženi se izjasnio da je razumeo optužnicu, ali da je u celosti ne prihvata.
- Razumem za šta sam optužen, ali ja priznajem samo navode optužnice vezano za nošenje oružja. Što se tiče svega ostalog to ne priznajem. Ja sam sam u ovoj situaciji koja se desila branio svoj život - rekao je Dejan Erić, dok je njegov advokat istakao da će oni tokom suđenja dokazivati da je Dejan Erić počinio ubistvo u nužnoj odbrani. S druge strane, tužilaštvo tereti Erića za teško ubistvo.
- Dejan je na suđenju bio hladnokrvan, kao da se ništa nije dogodilo. Niko mi nije ni prišao od porodice Erić da izjavi saučešće, apsolutno ništa - priča razočarana udovica i dodaje da su se pre ovog zločina njen suprug i dever družili s braćom Erić - navodi žena.
- Poznavali su se nekih 10 godina, a upoznali su se upravo kada su tražili tartufe. Ranije su i pili kafu zajedno - priča Maja Jeličić.
Ona dodaje da je prvo bila šokirana kada je tužilaštvo odustalo od gonjenja Nebojše Erića, a da se potom još više šokirala kada je čula da je njegov otac pokrenuo peticiju za oslobađanje i drugog sina Dejana, odnosno Nebojšinog brata.
- Kada sam jednom prilikom bila u Jarku, gde su mi i ubijeni muž i njegov brat, ljudi su me pitali da li znam za peticiju koju Erićev otac nudi da se potpiše kako bi se on oslobodio. To me je šokiralo, zamislite vi to?! - kaže supruga ubijenog Predraga Jeličića:
- Tada sam čula i da smo deverova supruga i ja odustale od krivičnog gonjenja i da smo oprostile zločin Erićima. Kako da odustanemo, a petoro dece je ostalo bez očeva?! - dodaje udovica.
Nezainteresovani
Maja dodaje i da je tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici pokazalo nezainteresovanost.
- Na pripremnom ročištu rečeno je da se svedoci više ne ispituju nego da se njihove izjave čitaju, što gubi svaki smisao neposrednosti ovog postupka - dodala je.
Ljubomora dovela do tragedije
Meštani Jarka su ranije ispričali da su braća Jeličić i braća Erić imala problem pet godina.
- Braća Jeličić radila su s tartufima oko 15 godina. Ovo je veoma unosan posao, jer kilogram košta od nekoliko stotina, pa do nekoliko hiljada evra. Jeličići su zakupili državnu šumu i imaju desetak parcela, manje-više cela šuma je njihova - rekli su meštani i dodali da Erići imaju samo jednu njivu od 10 ari i da su bili ljubomorni na ubijene.
Oni su tada istakli da su noć pre zločina braću Jeličić upozorili da im se sprema sačekuša, ali da ih oni nisu poslušali.
