Oliveru pokušali da je UBIJU na OVOM MESTU: Pre ŠEST godina tu se desilo nešto što je najavilo NESREĆU

Država je izneverila novinarku Vijesti Oliveru Lakić svaki put kada joj je prećeno ili je bila napadnuta, a neki delovi sistema su kontroverznim odlukama obezbedili da i visoko pozicionirani akteri, protiv kojih su postojali dokazi za očigledan pokušaj uticaja na istragu, prođu bez posledica.

Pre nego je neko 8. maja pokušao da je ubije, Oliveri Lakić je gotovo u kontinuitetu prećeno sedam godina. Na istom mestu na kom je pogođena metkom, na ulazu zgrade u kojoj stanuje, pre šest godina i fizički je napadnuta.

Nijedan slučaj napada i pretnji nije do kraja istražen, ni u jednom nije otkriveno ko su nalogodavci.

Godinu dana pre nego što je 7. marta 2012. godine pretučena, prećeno joj je dva puta, krajem januara i početkom februara 2011, zbog serije tekstova o poslovanju fabrike duvana Tara iz Mojkovca. Novinarka je tada istraživala da li se u toj fabrici i njenom skladištu u Donjoj Gorici proizvode, skladište i odatle krijumčare cigarete, ali i da li su sa tim povezani službenici Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost.

Zbog prvih pretnji, Slavko Musić, zaposlen kod vlasnika Tare, osuđen je na četiri meseca zatvora. Njegov kolega Marko Piper oslobođen je tada optužbi da je ugrozio sigurnost Lakićeve. Musić, koji je Lakićevoj pretio 3. februara 2011. godine u zatvoru je proveo samo dva meseca, jer je dobio uslovni otpust.

Nikada formalno pravno nije utvrđeno ko je 9. februara, samo par sati nakon što je policija ustanovila da Lakićeva i njena porodica nisu ugroženi pretnjama koje su joj upućene ranije, brutalno pretio novinarki, njenoj ćerki i ćerkinoj cimerki. Tog dana, muškarac koji se predstavio kao Boško, pozvao je drugu novinarku Vijesti i izrekao niz teških uvreda i užasnih pretnji.

Sutradan, sa istog broja, poslata je SMS poruka da ta novinarka “prenese pozdrave” ćerki Olivere Lakić i njenoj cimerki.

Tri dana kasnije, Danilovgrađanin Milan Grgurović tvrdio je policiji da je on pretio Lakićevoj, ali nije mogao da se seti nijednog dela razgovora sa novinarkom, niti da objasni zbog čega je zvao. Iako je utvrđeno da je lagao, nije odgovarao zbog toga, jer je Viši sud dva puta ukidao presudu sudije Željke Jovović koja ga je oba puta osudila na po godinu zatvora zbog lažnog prijavljivanja.

NVO Akcija za ljudska prava, u izveštaju “Procesuiranje napada na novinare u Crnoj Gori”, konstatovala je da je, s obzirom da nikada nije utvrđeno zbog čega je Grgurović lažno tvrdio da je pretio novinarki, njenoj ćerki i njenoj cimerki, jedini logičan zaključak je da je za nečiji račun pokušao da spreči otkrivanje pravog izvršioca pretnji, a da je potom sud obezbedio da on za to ne snosi nikakvu odgovornost.

Nikada nije utvrđeno zašto je to i za čiji račun Grgurović uradio. Zbog istih pretnji procesuiran je nekadašnji vozač bivšeg direktora Uprave policije Veselina Veljovića. Robije ga je spasao veštak Predrag Boljević, čijem naprasno promenjenom mišljenju je poverovala sudija Larisa Stamatović Mijušković.

Boljević, na osnovu čijeg stručnog nalaza je i podignuta optužnica protiv službenika UP, tokom sudskog postupka iznenada se “predomislio” i relativizovao dokaze o broju telefona sa kog je prećeno Lakićevoj, njenoj ćerki i ćerkinoj cimerki. Pre toga je utvrdio da su samo Rabrenović i dva člana njegove porodice mogli da upute pretnje Oliveri Lakić.

Postupak protiv Rabrenovića naročito je zanimao predsednicu Vrhovnog suda Vesnu Medenicu, i nekadašnjeg šefa kriminalističke policije Sinišu Stojkovića koji je u posljednjim danima 2012. godine uhapšen zbog sumnje da je pokušao da utiče na tužiteljku Ljiljanu Klikovac da “zastane sa istragom”.

Sutkinja Višeg suda Milenka Žižić, odbacila je optužni predlog protiv Stojkovića, obrazlažući da nije mogao da utiče na Klikovac, jer “nije imao visok položaj i autoritet u službi, kao ni bitan socijalni status i položaj u društvu”. Iako je tužilaštvo sačinilo službenu zabilješku o interesovanju Medenice za slučaj “Rabrenović”, ona nikada nije saslušana ni procesuirana zbog toga. Da svoje interesovanje za Rabrenovića ne objasni u sudnici, omogućila joj je koleginica i prijateljica Žižić, odlukom da ne optuži Stojkovića.

Zbog napada iz 2012. godine, Podgoričanin Ivan Bušković osuđen je na devet meseci zatvora, ali je u ćeliji ostao kraće. Navodno zbog dobrog vladanja i amnestije. Nekoliko Buškovićevih prijatelja i rođaka osuđeno je zbog lažnog svedočenja. Oni su tokom sudskog postupka zbog prebijanja novinarke pokušali da mu daju alibi, tvrdeći da je u trenutku napada Bušković sa njima igrao fudbal.

Nakon prebijanja 2012. godine, Lakićeva je javno optužila bivšeg direktora Uprave policije Veselina Veljovića da stoji iza prijetnji i napada na nju. On je saslušan u tužilaštvu zbog pretnji iz 2011. i negirao da o tome zna bilo šta.

On je, u međuvremenu, izjavio da je Bušković osuđen samo zato što je policija lažirala i skrivala dokaze, zbog čega je novinarka 2. novembra 2013. godine podnela krivičnu prijavu, tražeći da se ispitaju te tvrdnje. Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici je formiralo predmet i počelo istragu o čijem ishodu ni novinarka ni javnost do danas nisu obavešteni.

Kada su Oliveri Lakić u maju 2014. godine pretili prijatelji Ivana Buškovića, za sud to nije bilo dovoljno da podrži optužnicu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

Posle napada 2012. godine, Lakićeva je imala policijsko obezbjeđenje dve godine i sedam meseci, koje je otkazala u oktobru 2014. godine. Tada je objasnila da više nije želela da živi i radi u takvim uslovima.

U Izveštaju HRA, ocenjeno je da je Lakićeva postala žrtva serije pretnji i fizičkog napada zbog serije tekstova o nelegalnoj proizvodnji i krijumčarenju cigareta, koji su dovedeni u vezu sa službenicima policije i ANB.

Iz HRA su ocenili da su ostali uzaludni napori i žrtva koju je Lakićeva podnela radeći u interesu građana, dok je epilog i ovog slučaja činjenica da vladavina prava u Crnoj Gori nije obezbeđena i da javnost i dalje gubi poverenje u spremnost policije i državnog tužilaštva da je obezbede.

Pored toga, sud je utvrdio i da ne može krivično odgovarati čovjek koji je sam sebe lažno prijavio da je pretio novinarki, u slučaju pretnji zbog kojih je posle procesuiran policajac. Nikada nije utvrđeno zašto je on pokušao da istragu navede na krivi trag. Na kraju, sud je obustavio i procesuiranje prijatelja napadača na novinarku koji su joj poslednji pretili, našavši da nema dovoljno sumnje da su izvršili krivično delo ugrožavanja sigurnosti.

Ukupno posmatrano, sudovi su propustili da sve ove postupke sagledaju u kontekstu koji je zasluživao da najozbiljnije bude uzet u obzir to da je novinarki Oliveri Lakić u kontinuitetu prećeno i da je i fizički napadnuta da bi se zastrašila i obeshrabrila da se dalje bavi istraživanjem nelegalne proizvodnje i krijumčarenja cigareta u Crnoj Gori, posla s kojim su vrlo verovatno povezani bivši i sadašnji državni službenici policije i ANB-a, sudeći po neuverljivom postupanju svih nadležnih državnih organa u slučaju napada na novinarku. Za pretnje i napad na novinarku Lakić minimalno su kažnjene samo dve osobe, koje nisu uticajne i protiv kojih su dokazi bili sasvim očigledni, dok je obezbeđeno da istraga ne stigne do organizatora napada”, ocijenili su iz HRA.