NA 40 KILOMETARA OD RUDNIKA "SOKO" GDE SU JUTROS POGINULI RUDARI DESILA SE NEZAPAMĆENA TRAGEDIJA: Poginulo 90 ljudi, a celo naselje je gotovo nestalo
Jedna od najvećih tragedija desila se u Aleksinačkom rudniku.
U rudniku "Soko" u u Čitluku, jutros je u eksploziji poginulo osam, a povređeno više od 20 radnika.
U eksploziji koja se dogodila jutros, u jami je ostalo zarobljeno više od 65 rudara.
U RUDNIKU "SOKO" JE POGINULO SKORO 30 OSOBA: Tragedije se dešavale godinama unazad i odnosile živote
HITNO SE OGLASIO MLADEN MIJATOVIĆ O DETALJIMA TRAGEDIJE U RUDNIKU: "Mnogi su izvučeni bez svesti i sa ekstremnim povredama"
OSAM OSOBA POGINULO U EKSPLOZIJI U RUDNIKU! Izvučeno 65 rudara nakon nesreće u Sokobanji
Podsetimo, ovaj rudnik bio je mesto strašnih tragedija i tokom prošlosti, pa je tako 1998. godine poginulo skoro 30 rudara.
Međutim, samo 40 kilometara od ovog rudnika, nalazi se Aleksinački u kom je 1989. godine nastradalo čak 90 osoba u požaru.
Desilo se to 17. novembra 1989. godine. Aleksinačka jama je zatvorena kao i mnoge kuće u Aleksinačkom rudniku gde se broj domova znatno smanjio. Sa rudarima je, posle više od 100 godina postojanja, umro i rudnik.
Kao zamrznute u vremenu, kao da se sve desilo pre samo nekoliko dana, leže članske knjižice, nezaobilazna slika Josipa Broza, evidencije o smenama.
U svlačionicama ormarići, tu i tamo po neka viljuška i kašika koje svedoče da je u tu nekada radilo oko 2.000 rudara. Pustoš je u prostorijama rudnika, zatvorenog 1990. godine zbog nesreće.
Prve tone mrkog uglja iz rudnika u Aleksincu počele su da se vade krajem 19. veka, a 1902. godine kupio ga je belgijski inženjer. Između dva svetska rata smatran je najunosnijim ugljenokopom u Srbiji, a u vreme Drugog svetskog rata preuzeli su ga Nemci.
Najveću proizvodnju Aleksinački rudnici ostvarili su 1963. godine, kada je iz šest okana proizvedeno 444.007 tona uglja. Zbog rudnika je nastalo je i naselje u kome je otvorena škola, biblioteka, Dom kulture, bioskop, ambulanta, pošta…
Tako je bilo sve do 1989. godine, kada je u požaru poginula cela prva smena - 90 rudara.
U okviru Rudarsko-građevinskog preduzeća oko 300 rudara radi u drugim rudnicima u Srbiji. Više puta bilo je reči i pomena da se ponovo aktivira Aleksinački rudnik, ali zasada nije bilo konkretnih akcija.
Bila je to druga velika nesreća u rudniku posle 1983. godine kada su poginula 34 rudara.
Zatvaranjem rudnika aleksinačka privreda počela je da propada i oko 300 rudara moralo je da potraži posao u rudnicima širom Srbije.
Od nekadašnjeg živahnog rudarskog mesta, posle zatvaranja rudnika, sa šest jama, u kojima je 1989. godine radilo oko 5.000 rudara, rudnik je postao zapušteno naselje, bez perspektive i sa željom ovdašnjih žitelja da ga napuste.
Za sada svi nagoveštaji o početku novih istraživanja i o mogućnostima eksploatacije uljanog škriljca u susednom Subotincu, više su želje nego realna šansa da se uskoro čuje zvuk rudarske sirene.
