"PONAVLJAO SAM U SEBI - SAMO DA JE ŽIV": Marko i dalje nosi ožiljke iz autobusa smrti, ponovo hoda posle dve godine
Za Markov život lekari su se borili osam meseci i malo ko je mogao da prognozira kakve će posledice ostaviti povrede kičme.
Svestan sam da retko ko dobije priliku za drugi život. Moje dete je dobilo tu drugu priliku i možda je jedan u hiljadu koji prežive sa takvim povredama, ali od trauma koje smo tada svi preživeli zajedno s njim još uvek ne možemo da se oporavimo, priča Radoslav Lazarević, otac osamnaestogodišnjeg Marka, koji je pre tačno dve godine bio jedan od putnika u "autobusu smrti".
PREVRNUO SE AUTOMOBIL ISPRED CRKVE: Povređena devojka u saobraćajnoj nesreći u Jagodini
KRVAVI OBRAČUN U POŽAREVCU: Muškarac (33) nakon svađe nožem izbo mladića (24)
CIFRE KOJE ZGRĆU BROJE SE U MILIJARDAMA EVRA! Kako škaljarski i kavački klan prodaje kokain po 10 puta većoj ceni?
Marko je nesreću doživeo u ranim jutarnjim satima, oko 7.30, kada je sa svojim drugovima krenuo u školu. Autobus je, nepažnjom vozača, smrskan od udara voza dok se nalazio na pružnom prelazu u Donjem Međurovu. Nastradalo je osam putnika, uglavnom dece.
Za Markov život lekari su se borili osam meseci i malo ko je mogao da prognozira kakve će posledice ostaviti povrede kičme. Ipak, zahvaljujući vrhunskom neurohirurgu Nebojši Stojanoviću, stao je na svoje noge. A, kako je bilo ovoj porodici - teško je zamisliti.
VOZAČU POTVRĐENA PRESUDA
Apelacioni sud u Nišu pravosnažno je osudio na osam godina zatvora vozača autobusa M. Z. (33). Ovom presudom Apelacioni sud je odbio žalbe odbrane M. Z. i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu, kojom je on osuđen na maksimalnu kaznu zatvora za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Takođe, izrečena mu je mera zabrane upravljanja motornim vozilom D kategorije u maksimalnom trajanju od pet godina, po odsluženju zatvorske kazne. On se, prema navodima optužnice, ispred pruge nije zaustavio na znak "stop", niti je pogledao levo i desno da se uveri da li ide voz.
- Znali smo da nikada nećemo odustati dok sina ne uspravimo na noge. Sada ide i bez štaka, završio je srednju školu i živi taj neki "drugi" život, ali borimo se još uvek. Sam radim i izdržavam nas petoro, ali važno je da smo svi živi - priča Radoslav, koji ne može da sakrije emocije dok se priseća tog kobnog 21. decembra 2018. godine. Bio je na poslu kada je čuo za nesreću i pohitao je ka Urgentnom centru. Zajedno sa pedesetak prijatelja i komšija čekao je da čuje šta mu se desilo sa detetom.
- Samo da je živ, ponavljao sam u sebi, dok sam gledao patnju mojih prijatelja dok im saopštavaju da su im deca podlegla povredama. Delio sam tugu sa njima jer u tim trenucima i ja nisam mogao znati hoće li nepažnja jednog čoveka i nas zaviti u crno - veli brižni otac, koji priznaje da nije ni slutio kakav će pakao proći narednih meseci dok je trajao Markov oporavak.
- Niški Klinički centar nam je bio drugi dom. Nismo ga ostavljali samog jer znamo kakvu je traumu doživeo. I dan-danas mu je teško da priča o toj nesreći, o svojim drugovima koje je izgubio tog dana, muči ga činjenica što je on preživeo, hiljadu je tu pitanja na koja ne umem uvek da mu dam odgovor - priznaje Radoslav, sav pod utiscima nakon liturgije za žive koja se održala u seoskoj Crkvi Svetog Ilije.
KAMEN U BEŠICI
Marko se poslednja dva meseca suočava sa novim zdravstvenim problemom, jer su mu otkrili da ima kamen u bubregu.
- Urolog kaže da je to posledica katetera koji je morao mesecima da nosi. Prima terapiju, nabavili smo i neke čajeve i molimo se da ozdravi što pre - kaže otac.
Danas je još tužniji dan, služiće se liturgija mrtvima, koji nisu imali sreće kao Marko da prežive vožnju u "autobusu smrti".
