POP ZLOSTAVLJAO ŽENU! Slomio joj je nos i maltretirao je u prisustvu deteta
Ništa nije onako ko izgleda
- Kao devojčica maštala sam o budućem suprugu i zamišljala kako će izgledati. Najvažnije mi je bilo da bude dobar čovek. Udala sam se za popa, verujući da sam našla to što sam tražila. Međutim, umesto obećanog raja, dobila sam pakao – premlaćivao me je, vređao, pretio, nanosio mi bol! - ovako svoju potresnu priče započinje Natalija Đ. koja je 12 godina bila udata za sveštenika.
POTRESNA ISPOVEST: Maja je SLUČAJNO saznala kako joj se muž STVARNO ZOVE i da je UBIO bivšu suprugu
- Psihički je počeo da me maltretira još dok smo bili u vezi. Kinjio me je. Omalovažavao. Vređao. Međutim, imao je i dobru stranu. Bio je fin prema vernicima. Volela sam da ga gledam dok ih je pažljivo slušao, savetovao i pružao im podršku – priča Natalija.
Strah do sredine
- Kada sam ostala u drugom stanju, počeo je i fizički da me maltretira. Dobijao je napade besa. Počeo da nasrće na mene i iz čista mira da baca stvari po kući. Njegova netrpeljivost vremenom je postala sve veća i učestalija!
Godinama nije imala hrabrosti nikome da se obrati za pomoć.
- Živeli smo u malom mestu. Ljudi su u njega gledali skoro pa kao u boga. Niko nije znao šta se dešava iza zatvorenih vrata. On me je stalno uveravao da mi niko neće poverovati. „Ja sam ugledan i poštovan, a ti si niko i ništa! Bolje bi ti bilo da ćutiš! Svi će misliti da si luda!“
Izbor život ili smrt
Dok je sveštenik u javnosti izigravao moralnog čoveka, u kući se pretvarao u monstruma.
- Poslednji put me je izudarao tako da sam mislila da neću preživeti. Slomio mi je nos. Celo lice mi je bilo krvavo. Butina mi je nedeljama bila modra od šutiranja. A, najstrašnije od svega je što je naše dete sve to gledalo sa strane i plakalo. Tada sam rešila da se borim za sebe i njega. Izbor više nije bio patnja ili sreća, već život ili smrt! A, to nije izbor! - zaključuje ova nesrećna žena.
Sigurna kuća
Natalija je pomoć potražila u sigurnoj kući u Beogradu.
- Mužu sam rekla da sam kod rođake. Ona mi je dala pare i došla sam u Beograd. U početku sam bila nesigurna u sebe, pa sam u savetovalištu rekla da moram da se vratim da muž ne bi saznao da sam pobegla. To je strah govorio od mene. Naučio me je da se bojim - završava svoju tužnu i nesrećnu priču Natalija.
