OD DECE DO RODITELJA? Mika Aleksić radio za Državnu bezbednost: Preko mališana iz škole dolazio do informacija
Aleksić je tipičan produkt Službe državne bezbednosti, koja je preko takvih mefistofelovskih ličnosti vladala kulturnom scenom Srbije i Jugoslavije, smatra Bojan Drašković
Otkad je Miroslav Mika Aleksić optužen za silovanje i zlostavljanje nekoliko mladih devojaka, postavlja se pitanje kako je moguće da je to toliko dugo trajalo i odvijalo se u tajnosti. Glumica Milena Radulović bila je prva koja je hrabro istupila i prijavila silovanje, a nakon toga oglasila se i njena koleginica Iva Ilinčić.
Gradonačelnik Gračanice: Hvala Meridianu što je spasao najugroženije
NESREĆAN KRAJ POTRAGE ZA MUŠKARCEM IZ DLJINA: Telo pronađeno u snegu, nestao trećeg dana Božića
OPSADNO STANJE U NOVOM SADU: Poznato zbog čega su specijalci evakuisali zgradu suda
Istoričar i član Instituta za političke studije Bojan Drašković izneo je svoje stavove o stravičnim događajima u školi glume.
- U suštini, Miroslav Mika Aleksić je niko, ali njegov rad i nije toliko ništavan koliko je opasan. On je tipičan produkt Službe državne bezbednosti i jedna od poluga kako je čuvena Služba preko ovih mefistofelovskih ličnosti vladala decenijama kulturnom scenom Srbije i Jugoslavije. Kroz njegovu školu je prošlo nekoliko hiljada mališana, koji su danas na raznim pozicijama u društvu i koji tvore, ako ne elitu srpskog glumišta, onda svakako dosta širok društveni krug Beograda. Ono što je protiv njega izrekla glumica Milena Radulović savršeno se uklapa u psihološki profil tog čoveka, koji je tako dugo opstajao na društvenoj sceni samo zato što nije bio usamljen, nego je bio deo velike i široke bezbednosne strukture koja je imala monopol nad našom kulturnom scenom i koja je faktički izvršila kulturcid nad našim narodom - objasnio je Bojan Drašković u autorskom tekstu "Pedagoški totalitarizam", koji je objavio Glas javnosti.
Završeno saslušanje Milene Radulović: Posle više od 5 sati izašla iz Palate pravde
Izneo je i svoje zapažanje da na televiziji nema više humorističkih serija i da su glumci danas često infantilni i nesposobni da dobro predstave likove srednjih godina.
POLOMLJENA KIČMA
- To se suštinski upravo poklapa s radom glumačke škole Mike Aleksića, koja nije bila nikakav rasadnik glumišta, već jezuitsko središte, čiji su polaznici prolazili kroz raznorazne vrste psihološke torture. Čovek je jednostavno vaspitavao, formirao decu u najkonzervativnijem duhu, zasnivanom na čistom pokoravanju autoritetu, najpre njegovom ličnom, a onda i drugih sličnih "manijaka".
Takva deca, koja dožive tu vrstu psihičke torture, teško da se ikad mogu razviti u zdrave i normalne ličnosti. Njima je jednostavno "polomljena kičma", a uspeh u društvu duguju "boljima od sebe". Manipulacija koju je prošla Milena Radulović, žrtva pedagoškog nasilja, tipična je za metode koje koriste sekte, poput one Džejmsa Džonsa, koji je silovao svoje štićenike. Taj isti metod bio je metod Mike Aleksića. Silovanje mladih devojaka samo je prirodan i normalan proces takvog pedagoškog pristupa. Kad se ono desi, na osnovu manipulacije i pokoravanja, kod žrtve se stvara trajna trauma i dubok osećaj krivice, koji se odražava na njen kasniji seksualni život i psihički razvoj. Jer, kad učitelj siluje učenicu, učinak je vrlo sličan kao da je devojčicu silovao otac, napisao je istoričar.
- Mikin sistem u suštini nije njegov. To je sistem Državne bezbed nosti, kakav je stvoren još na Golom otoku - uvideo je sličnost Bojan Drašković, jer je i sam u mlađim danima bio u toj školi glume, ali kako je Aleksić bio u inostranstvu, tada je decu podučavao izvesni Šilja, koji je takođe bio surov.
PEDAGOŠKI TOTALITARIZAM
- Kasnije sam shvatio da je iza svega stajala Služba, koja je preko dece vešto pratila njihove roditelje, a od onoga ko ih je vodio savršeno je, do tančina, znala njihove psihološke profile. Njemu su se deca poveravala, iznosila svoje probleme, čime je ostvarivana izuzetno snažna emotivna veza. Mika Aleksić je postao neka vrsta njihovog duhovnog oca ili gurua. Čitav sistem se zasnivao na ambiciji i autoritetu, kao i osećaju krivice i emocionalnoj vezanosti, tipičnoj za sekte i religijske pokrete, a dotična škola bila je uvod u predvorje pakla, posle čega su dolazili drugi, mnogo veći i mnogo opasniji krugovi. Iz te duhovne manipula cije, nastale još davno na Golom otoku, stvaran je današnji balzakovski svet, suštinski inferiornih, neslobodnih ljudi, u kojem vladaju korumpirani, perverzni tipovi pomoću "negativne selekcije", gde je sve kontrolisano i gde se moraš pokoravati sistemu da bi opstao i preživeo. Moraš se pokoravati Miki, posle Mike nekom važnom političaru, primera radi - Žiki, a onda Đoki, Lazi, Jovi, i tako ukrug. Moraš se pokoravati Partiji, postaješ drug Pokorni Lole Đukića - napisao je Drašković i objasnio da nakon takvog odrastanja postaješ čovek bez lica, koji je srećan samo zato što je deo društva.
- Čist produkt pedagoškog totalitarizma. Savršeno semenište za stvaranje novih kadrova službe Državne bezbednosti, koje možeš staviti na bilo koje mesto u društvu. Uz njihovu pomoć savršeno je lako kontrolisati čitavu državnu i društvenu aparaturu, a stvarnost se pretvara u savršeni orvelovsko-kafkijanski svet - zaključio je Drašković, a s obzirom na skorašnje događaje, ohrabruje činjenica da se u međuvremenu nešto ipak promenilo.
