TEŠKA SUDBINA UBIJENOG HARMONIKAŠA IZ NIŠA: Pretučen ispred kafane zbog osvete, sav novac čuvao u svom instrumentu
- Našeg oca Ćazima, koji je takođe bio muzičar, ubili su razbojnici pre 21 godinu i nikada nisu otkriveni. Sada je ubijen i Ferat. Bio je dobar, čovek veseljak. Nije zaslužio takvu sudbinu.
Ovim rečima počinje ispovest Zumbula Asanović (73), rođena sestra Ferata Asanovića (68) iz Niša koji je preminuo 3. maja nakon što ga je ispred jedne kafane u Rentgenovoj ulici, kako se sumnja, pretukao A. S. (35) iz Gornjeg Matejevca. Pre kobne tuče, A. S. kome je Ferat cele večeri svirao i pevao, polomio mu je harmoniku u paramparčad, a do svađe je došlo jer je A. S. navodno pretio da će se, kada izađe iz zatvora, osvetiti Feratovom sinu, sa kojim je do nedavno robijao.
HRKALOVIĆEVA BEZ NANOGVICE: Bivša državna sekretarka MUP danas će sudu da dostavi pasoš
"DETONIRAĆU DINAMIT AKO POKUŠATE DA NAĐETE BOMBU KOJU SAM POSTAVIO" Škola u Novom Pazaru dobila jezivu dojavu - blokirano celo naselje
OBRT U SLUČAJU STRAVIČNOG UBISTVA U BARAJEVU? Zoranov prijatelj šokirao: "Sumnjam da je motiv dublji od puke ljubomore"
- Ferat je bio dobar, pošten I vredan čovek. Da je živ, ako hoćeš da se veseliš, ceo dan ima da ti svira bez para. Takvu je dušu imao, voleo ga je narod znaš kako… Živeo je od harmonike. Kada je bio mlad radio je u Elektronskoj industriji. Stanovao je na Stočnom trgu dok je imao para da plaća kiriju, posle je bio po domovima i godinama kod mene kući. Korona nas je razdvojila jer ja imam problem sa srcem, a on je svakodnevno boravio po kafanama. Poslednjih mesec i po dana života je živeo u Prihvatilištu u Čairu - priča Zumbula.
Kaže da su ona i njene dve sestre, teško primile vest o smrti brata.
- Svi smo teško primili vest o njegovoj smrti. Ja sam završila na infuziji u Domu zdravlja u Nišu, druga sestra Vera je primljena u bolnicu u Francuskoj kao i treća sestra Feriza kojoj se slošilo. Sahranjen je sa svojom harmonikom, to je bilo jedino što je imao. Pošto mu je napadač polomio harmoniku, njegov drugi sin iz Beograda je sastavio iz delove i oblepio je selotejpom. Grobari su je polako spustili sa njim u raku. To je bilo jedino što je imao - priča Zumbula.
Feratova i Zumbulina sestra Vera Asanović (66) kaže da brat nikada nije bolovao te da je muškarac koji ga je pretukao i koji mu je polomio harmoniku, znao da u njoj ima para.
- Ferat je bio jak, nije bio bolestan. Svirao je po kafanama, nije umro od korone kada je bilo najgore ali je pretučen te noći nakon čega je preminuo. Svirao je i pevao cele noći u kafani tom čoveku koji ga je posle pretukao napolju kada je izašao da uzme vazduh. Prethodno mu je pocepao harmoniku, ali nije to bilo slučajno. Napadač je verovatno u zatvoru, gde je bio sa Feratovom sinom saznao da Ferat čuva u harmonici sve što zaradi. Zato mu je polomio instrument da bi uzeo pare koje su bile unutra - kaže Vera koja živi u Francuskoj.
Treća sestra Feriza Asanović kaže da je Ferat imao problema sa sinom te da je imala nameru da ga dovede kod sebe u Francusku, ali da nažalost nije stigla da to realizuje.
- Čula sam brata poslednji put pre mesec dana. Žalio se da ga je tukao sin, koji se pak kleo da to nije tačno. Ferat je bio dobar, nije bio nasilan. Rekla sam mu da ću da mu pošaljem pare da dođe kod mene u Francusku, a on mi je rekao da mu je sin uzeo pasoš i da ga je dao zalog za zajam od 200 evra jer nisu imali pare za trošak. Rekla sam da ću da pošaljem 200 evra kako bi uzeo pasoš natrag, da može da dođe kod mene u Francusku. To je bilo zadnji put da sam čula i videla brata - veli Feriza.
Zumbula kaže da im je otac ubijen i opljačkan u oktobru 2001. godine i da razbojnici do danas nisu nađeni.
- Naš otac Ćazim Asanović, bio je takođe muzičar i ubijen je u oktobru 2001. godine u stanu u Durlanu u kojem je živeo. Imao je orkestar od 12 ljudi, mislili smo, otišao je negde da svira na stranu, ne sluteći šta mu se desilo. Četiri dana je bio unutra zaključan. Ubili su ga sigurno zbog para, ubica nikada nije nađen. Makar da su ga ostavili u životu - veli Zumbula.
Ferat je sahranjen na Novom groblju o trošku opštine, budući da je kao socijalni slučaj živeo u Prihvatilištu za odrasle i stare u Nišu. Zumbula kaže da bi želela da se bratovljeno telo ekshumira i ponovo sahrani na romskom groblju, i da se obraćala za pomoć tim povodom Centru za socijalni rad u Nišu.
- Čula sam ga će posle nekoliko godina ga iskopaju sa mesta gde je sahranjen na Novom groblju u Nišu i prebace u zajedničku grobnicu. Ako je to tačno, volela bih da se njegovo telo sada prenese romsko groblje. Da makar tu počiva u miru ako bar za života nije imao mir - kaže Zumbula.
Igor Jovanić, rukovodilac Novog groblja, koje posluje u sastavu JKP "Gorica", kaže da je obavezan rok počivanja na groblju 10 godina kada se radi o bilo kome ali da JKP Gorica do sada nikada nije ekshumirala nijednog pokojnika i prebacila posmrtne ostatke na drugu lokaciju, niti je u planu to da se radi.
- Mi imamo druge mehanizme ako neko ne plaća održavanje grobnog mesta, pošaljemo opomenu, upozorenje. Eksumacije do sada nikada nismo uradili niti ćemo u nekom budućem periodu. Kada se radi o pokojnicima koji su sahranjeni o trošku opštine, taj deo parcele se održava o trošku preduzeća tako da ni ti nije bilo ekshumacija - kaže Jovanić.
