TRI ZABETONIRANA TELA U DUNAVU KOD GOLUBAČKE TVRĐAVE! Jedno bez glave, drugo sa maramom u ustima - ovo je MISTERIJA
Misterija tri zabetonirana tela preonađena u Dunavu kod Golubačke tvrđave traje pune 22 godine.
Do danas je nepoznanica ko su bile osobe koje su zabetonirane, ko ih je i zašto nemilosrdno likvidirao, stavio u sanduk i bacio u Dunav. Tela su na kraju sahranjena kao nepoznate osobe bez imena, kako se inače radi u takvim slučajevima. Jedini izvestan motiv je da je neko želeo da tela nikad ne budu otkrivena. Čitav slučaj ubrzo je stavljen ad akta i zaboravljen.
Grupa dečaka, tog popodneva 12. jula 2000. godine, krenula je na pecanje na Dunav. Nedaleko od Golubačke tvrđave u plićaku Dunava, koji je tada imao nizak vodostaj, primetili su kako iz vode viri drveni sanduk. Smrad koji se širio bio je nepodnošljiv. Jedan od dečaka pozvao je ostale pecaroše do kojih je mogao da dođe.
RASKALAŠAN ŽIVOT VOĐE ŠKALJARACA! Vile sa bazenom, besna kola... evo kako šefovi mafije žive dok su na poternicama
OTEO JE I TRI DANA NAJSVIREPIJE MUČIO: Podignuta optužnica protiv muškarca za jezivo iživljavanje nad devojkom!
CRNA NEDELJA U BEOGRADU! Još jedno samoubistvo - muškarac skočio sa petog sprata
Nekoliko njih približilo se sanduku i kada su pomerili poklopac ugledali su ljudsko telo u stanju raspadanja i bez glave, trup bez ruku do struka zaliven betonom. Kada su se oporavili od šoka pozvali su policiju koja se sjurila na Dunav. Nađena su ukupno tri takva sanduka.
Ko su bili ubijeni, ko ih je zalio betonom i zbog čega ostala su pitanja bez odgovora, a kao i oko svake misterije i ovde su ispredane razne priče i teorije o tome ko su žrtve.
Daljim uviđajem otkiveni su parčići i dokazi da je zapravo trup bez glave i ruku bio zaliven betonom, ali nije sačekano da se on stegne, nego je telo sa svežim betonom bačeno u vodu. Jedan deo betona je pukao i otkrio telo koje se raspadalo.
Marama preko usta
Neke tadašnje procene govorile su da je telo verovatno bačeno pola godine ranije. Policija je tokom uviđaja na 10 metara nizvodno otkrila još jedan sanduk, priručno sklepan, ali neoštećen. I u njemu je pronađeno zabetonirano telo. Treći identičan sanduk ronioci su otkrili u vodi tri dana kasnije.
Sva tri tela odneta su do drobilice za kamen kako bi se skinuo beton i omogućila identifikacija. Oni koji su tad prisustvovali razbijanju sanduka kažu da je veoma zaudaralo. Kasnije je utvrđeno da su dva tela bila cela, odnosno da su imala glave, ruke i noge.
Tela su, prema izveštavanju medija, bila spakovana u debeli beton, posle čijeg razbijanja se videlo da su u oodmakloj fazi raspadanja. Treći leš imao je maramu preko usta.
Istražitelji su odmah pretpostavlli se da su tela stigla iz Rumunije. Sumnjivo je, međutim, bilo to što je onaj ko je bacio te sanduke u Dunav znao da je tu reka bila prilično duboka i da su tela otkrivena samo zahvaljujući niskom vodostaju, koji se, tog leta, iz dana u dan smanjivao.
Lokalnoj policiji, ali i policijskim stanicama nije bio prijavljen nijedan nestanak bilo kog meštanina. Zato je to bio povod da počnu nagađanja da su tela odnekud dovezena u Golubac i bačena u Dunav.
Policija je odmah počela istragu. Ono što je otežavalo čitavu istragu bio je raspad tela do neprepoznatljivosti, pa samim tim i nemogućnost identifikacije. Sa njih je pokupljeno bilo sve što bi moglo da oda neki identitet žrtava. Nije bilo potpuno jasno da li su tela bačena iz kamiona ili iz nekog manjeg broda. Prema položaju sanduka u vodi, verovalo se da su tela izbačena iz kamiona.
Teorije bez dokaza
Dug boravak u vodi uticao je da tela ne budu prepoznatljiva. Analize koje su se tad radile nisu bile toliko pouzdane, a priča o DNK je tek bila u začetku. Policija je na sve načine pokušavala da dođe do bilo kakve informacije o tome kome tela pripadaju.
Dugo godina u medijima se provlačila teorija, bez ijednog konkretnog dokaza, da su pronađeni leševi možda bili povezani sa ubistvom Vlade Kovačevića Trefa 1997. godine i pljačkom koju je godinu dana kasnije počinio njegov sin iz prvog braka Andrej.
Pronalazak tri tela dovodio se i u vezu misterioznog nestanka Dorćolca Isa Lera Džambe kome se svaki trag izgubio 23. septembra 1992. godine. I to je, međutim, bila spekulacija bez ijednog konmkretnog dokaza.
Krajem 1997. godine, nestao je Vojislav Raičević, poznatiji kao Voja Amerikanac. Iza njega je ostao zapaljen džip i misterija. Pričalo se da je njegovo telo jedno od tri zabetonirana i bačena u Dunav kod Golupca, ali ni to nije nikad potvrđeno.
Iz Beograda, ali i širom Srbije, tih godina nestalo je bez traga mnogo ljudi. Policija, međutim, nije nikad uspela da, čak i kad je tehnologija otišla miljama napred, ponovo pokrene istragu i konačno stavi tačku na misteriju smrti trojice muškaraca.
