"VIDELI SMO SUZU U NJENOM OKU..." Cela sudnica plače zbog svedočenja oca ubijene devojčice u "Ribnikaru", njegove reči kidaju dušu
U Višem sudu u Beogradu nastavljeno je suđenje protiv osumnjičenog dečaka i njegove porodice i OŠ "Vladislav Ribnikar" gde je svedočila porodica ubijene devojčice (12) koja je preminula nakon 12 dana borbe za život.
Anđelko Aćimović, otac devojčice koja je izašla u razred sa osumnjičenom dečakom rekao je danas da je ona bila jedna pametna devojčica, zrela za svoje godine i da je uvek imala neke ciljeve.
- Ona je u svojim ciljevima kojii se nalaze u dnevniku napisla "Planovi za 2023.- radiću domaći pre vikenda, dobiću dobre ocene odmah na početku, pročitati 4 knjige od kojih je jedna na francuskom, napraviću rođendan za 15 najbližih prijatelja uz muziku i kupiću 70 evra za tri meseca." To je pisalo u njenim ciljevima. Ona je neko, kada samo se preselili 2017. iz Podgorice našla stan, izabrala školu u koju će da ide, znala je šta hoće u životu - nakon ovih izgovorenih reči prisutni u sudnici su počeli da plaču.
"TO JE DEVIJANTNA PORODICA BIO IM JE BITAN SAMO NOVAC I KARIJERA" Roditelji ubijene devojčice - Dečaku ubici je otac dao sredstvo za zločin
MUČNO SVEDOČENJE MAJKE DEČAKA KOJI JE UBIJEN U RIBNIKARU: "Kada sam pitala zašto je moj sin bio na njegovom spisku, odgovorio mi je..."
Majka devojčice ubijene u "Ribnikaru" srela dečaka-ubicu: U besu izgovorila samo jedno, u sudnici malo ko zadržao emocije
- Kada je bila mala, ja sam njoj i sestri izmišljao priče jer sam im do tada sve ispričao. Tada sam smislio lik Meda brunde i ona je verovala u njega. Jednom prilikom kada je porasla pitala me je da li verujem u Meda brundu ja sam rekao da verujem, nisam želeo da je izneverim, a ona mi je na jednom crtežu porodice napisala medo bendo ispod mene.
Kako je dalje naveo, ona im je verovala, i živeli su u ljubavi, a ona je bila za nas mala "mirovna misija" koja ih je uvek mirila. Kako je naveo, ona je znala da svima kažu kada su ljuti "idi zagli ga, poljubi".
- Vikend pre toga smo proveli pored Dunava, trčali smo, pričali i šetali, vozili bicikl. Kada smo se vratili, 2. maja tražila je da je vozimo u TC "Galeriju" da se nađe sa prijateljica, znate meni je i sada teško da idem tamo. Uđem i gledam da li ću je videti.. Plačem, često, da me niko ne vidi. Idem na posao plačem, vraćam se sa posla plačem - rekao je on i dodao:
- 3. maja spremila se za školu, radovala se tom slikanju. Tog jutra izašao sam pre nje iz kuće, nešto sam zaboravio i rekao da mi ponese da ćemo se naći, sada kada prođem pored tog mesta, ja stanem i plačem.
Kako je dalje naveo, u 8.45 sati pozvala ga je supruga i rekla mu je čula da je u školi bila pucnjava.
- Osetio sam u duši neki nemir. Napravio sam bezbroj saobraćajnih prekršaja dok nisam došao do škole. Kada sam došao čuo sam da se radi uviđaj i da ne mogu dalje, tada sam se izgubio i počeo da vičem od besa, neizvesnosti.
Razne informacije su dolazile tada do nas, prvo da nije ranjena, a potom da se nalazi u Tiršovoj - rekao je on i dodao:
- Ćerko izvini što ovo nisam rekao, ona je sada tu pored nas. Bila je u kostimu koji je volela.
Nakon ovih reči mnogi su počeli da plaču, a on je uznemireno nastavio dalje:
- Ispred škole su ostala samo roditelji čija su deca stradala. To sam shvatio. Tada smo saznali da je Tiršovoj, otišli smo tamo i primili su nas, ponudili su nam lekove, nisam hteo da uzmem ako su oni mogli da pretrpe taj bol i strah tih 10 sekundi, onda mogu i ja u potpunosti da osetim taj bol. Tada nam je rečeno i hvala doktorki na tome, iskreno nam je rekla da su šanse male, skoro nikakve da preživi. Videli smo je...
Kako je dalje objasnio, taj trenutak kada je video je strah.
- Video sam je otečenu, sa zavojem, zbog operacije su joj ošišali dugu kosu, jer je njoj metak ušao kod uva a zaglavio se kod obraza. Nisu smeli da ga diraju, sve Smo pokušali, ali smo znali da su šanse male. Zahvalio bi se ljudima koji su je dobro čuvali i brinuli o njoj tada, i što su nas koliko im je to mogućnost dozvoljavala puštali da je vidimo - rekao je on i dodao:
- Period od 12 dana je bio strašan, stresa mi nismo jeli i pili, samo su nam davali injekcije preko kojih se unosi hrana. Nismo uzimali lekove, svaki odlazak u bolnicu bio je da li će se aparat isključiti. Išli smo u bolnicu 4 puta dnevno. Jednom kada sam došao videli smo suzu u njenom oku, mi smo to tumačili kao da je "ne bini tata, sve je uredu".
Kako je potom dodao u potresnom svedočenju, objasnio je da su taj period živeli kao nevidljiva bića
- Tog 15. maja spremali smo se da idemo u bolnicu, ali nas je pozvala načelnica i rekla da su aparati stali. Iako se pripremate na to da su šanse da preživi male, niate spremni na to da vam kažu da je nema više.
Srbija Danas/Kurir
