Video sam da tata podiže ruke: POLICIJSKA BRUTALNOST od koje će vam presesti večera i dalje bez SUDSKOG EPILOGA
Jezivo
Aleksandar Mušikić (57) smrtno je povređen u intervenciji policije pre više od deset godina, a sudski postupak još nije pravosnažno okončan.
Muškić, koji je bio instruktor padobranstva i pilot, nikada nije bio u sukobu sa zakonom. On je zadobio smrtonosne povrede u interveniciji policije koja je, prema odluci Višeg suda u Beogradu bila "opravdana u cilju savladavanja otpora". Umro je tako što su mu slomljena rebra povredila pluća.
Policiju je 4. aprila 2007. godine pozvala Mušikićeva bivša supruga I. M, jer on nije dozvoljavao da sa zajedničkim sinom otputuje na duže u Nemačku bez njegove saglasnosti. Policajci su došli u trenutku kada je Mušikić stajao ispred taksija u kome su bili vozač, njegova bivša supruga i tada desetogodišnji sin koji danas ima 20 godina. Svi oni su svedočili da Mušikić nije bio agresivan i da je samo stajao ispred taksija, te da je digao ruke u vazduh kada su mu policajci Milisav Todorović (35) i Miloš Stojanović (49) prišli. Posebno potresno bilo je svedočenje Mušikićevog sina od 24. aprila 2017. godine o tome kako je pre deset godina poslednji put video oca kada je smrtno povređen.
- Video sam tatu da je podigao ruke. Međutim, bacili su ga na asfalt i tamo su ga držali, klečeći na njemu, dok je on ležao na stomaku. Nisu mu dozvoljavali da ustane. Zatim su ga podigli i bacili na haubu taksija. Video sam da mu curi krv iz levog uva - svedočio je mladić.
Mušikićeva majka, kumovi, prijatelji i kolege svedočili su da im je on lično kazao da su ga tukli u policiji.
- Jedva je govorio. Klekla sam pored njega i pitala ga: "Da li su te tukli u policiji", klimao je glavom i odgovorio sa "da" - svedočila je njegova majka Milena Banovački kroz suze.
Među svedocima je i tadašnji policijski inspektor Tomislav Nikolić koji je naveo da je obavio razgovor sa njim dok je bio na VMA.
- Rekao mi je da su ga tukli policajci - kazao je na sudu Nikolić.
Mušikić je tog 4. aprila 2007. godine priveden u policijsku stanicu na Vračaru, na kratko odveden u Urgentni centar, pa vraćen u stanicu. Članovi porodice i prijatelji Mušikića koji su sa njim razogvarali pre nego što je preminuo, tvrde da du ga u policiji ponovo tukli kada su ga vratili iz Urgentnog centra. Sledećeg dana, 5. aprila 2007. godine Mušikić je otišao na VMA. Tamo je konstatovano da je imao podliv na levoj strani leđa u visini bubrega i da su mu slomljena rebra, takođe je utvrđena rendgenski povreda desnog plučnog krila. U otpusnoj listi sa VMA se navodi da je 8. aprila medicinska sestra pronašla Mušikića u toaletu bez svesti nakon čega je pokušana reanimacija. Preminuo je u 7.50 časova toga dana.
Krivični postupak pokrenula je majka pokojnog Mušikića. Isto veće sudije Marine Anđelković dva puta donelo je skoro identičnu oslobažajuću presudu, iako je rvu oborio beogradski Apelacioni sud uz obrazloženje da je "nisu prihvatljivi razlozi prvostepenog suda". Veće sudije Anđelković i drugi put 11. jula 2017. godine zaključuje da i pored toga što je "nesporno utvrđeno da je pokojni Mušikić povredu u vidu pneumatoraksa zadobio prilikom intervencije službenih lica - optuženih" da je primenjena sila bila u funkciji savladavanja otpora. Apelacioni sud sada mora da donese konačnu odluku.
