"ZA CEO ŽIVOT NE PROŽIVE ONO ŠTO MI PROŽIVIMO ZA DAN" Zbog ovog je postao legenda novog talasa beogradskog kriminala
Pripadnik "novog talasa kriminala" - jedan od onih koji su bili spremni na sve i odmah.
Momci sa beogradskog asfalta devedesetih godina smatrali su sebe nedodirljivima. U doba sankcija, imali su puno novca, vozili brza kola i "dobro se oblačili".
SPECIJALISTA UPOZORAVA: Evo bez čega NIKAKO NE SMETE da krenete na putovanje!
"REKLA JE DA ĆE ME ODROBIJATI KAD ISPRATI SINA NA VEČNI POČINAK" Aleksandrovo (31) samoubistvo izazvalo haos (FOTO)
ŠTA JE SLEDEĆI KORAK U SLUČAJU KOJI JE POTRESAO SRBIJU? Advokat Tintor otkriva kada se očekuje suđenje Miki Aleksiću
Ponekad priče postaju legende, a jedan od onih o kome se i dan danas govori jeste Bane Grebenarević. Za njega se govori da je bio pripadnik "novog talasa kriminala", jedan od onih koji su bili spremni na sve i odmah. Takođe, spekuliše se da je bio blizak sa pripadnicima voždovačkog klana, iako je bio sa Zvezdare, a postoje i oni koji tvrde da je sarađivao sa novobeogradskom ekipom.
Grebenarević je pre smrti javno pričao da je spreman na sve, samo da bi opstao na beogradskom asfaltu. Takodje, govorio je da dok drugi treniraju u teretani, on ide u streljanu. Nikada se nije odvajao od pištolja.
- Samo mi znamo kako izgleda godinama spavati na jedno oko, osvrtati se na ulici, ne izlaziti iz stana po mesec dana, bežati od murije. Ali nećemo da budemo obični smrtnici. Za ceo život oni ne prožive što mi proživimo za jedan dan. Ponekad, desi se da ujutru imaš sve: novac, kola, devojku, a uveče uzalud tražiš prenoćište. To je stvar izbora. Ako se čovek samo jednom oseti jakim, ne poželi nikada više da je slab. Po bilo koju cenu - govorio je.
Javnosti je postao je poznat posle pucnjave u teretani "Fit studio" na Voždovcu, u maju 1994. godine. U policijskoj prijavi stoji da je Grebenarević optužen da je tom prilikom pokušao da ubije Sredoja Šljukića Šljuku. U obračunu je ispaljeno desetak hitaca, a jedina žrtva bila je Tanja Nikolić (19), koja se tu slučajno zatekla.
Posle ovog događaja, Grebenarević se sakrio u Mađarskoj, gde je boravio do smrti Gorana Vukovića, vođe Voždovčana. Po povratku u prestonicu preživeo je nekoliko atentata, ali posle "sačekuše" na Bežanijskoj kosi nije mu bilo pomoći.
U filmu "Vidimo se u čitulji" Grebenarević izgovorio rečenicu po kojoj je ostao upamćen do danas, a koja poprilično dobro opisuje njega samog:
- Čitam da je jedan beogradski kriminalac izjavio da nema nikog u gradu ko ga može pobediti u tuči "na ruke". Mora biti da on živi u Konanovo doba. Ja se nikad nisam potukao. Dok on bilduje, ja vežbam u streljani - izgovorio je tada.
27. marta 1996. Grebenarević je izašao iz zgrade u kojoj su mu živeli roditelji, u Ulici Stojana Aralice na beogradskoj Bežanijskoj kosi, i zajedno sa Šubarom seo u svoj crni "korado". Čim je auto krenuo niz ulicu, napadači su pripucali iz dva pravca, najverovatnije iz "kalašnjikova". Ispaljeno je više od 40 metaka, tako da njemu i njegovom prijatelju nisu pomogli panciri koje su imali na sebi.
Kada je ubijen imao je 22 godine.
