"Želim da okajem svoje grehove" Uroš Blažić skandaloznom izjavom izazvao buru na suđenju: Tražio smrtnu kaznu za sebe - roditelji kipteli od besa i ogorčenja
Na licu mesta pratili smo napetu atmosferu u sudnici dok je tužilaštvo zatražilo maksimalnu kaznu, ocenjujući zločin kao bez presedana i nedopustiv za budućnost zemlje.
Na suđenju Urošu Blažiću, optuženom za masakr koji je šokirao Srbiju, završna reč optuženog bila je izuzetno kontroverzna, izazivajući buru reakcija među prisutnima.
U trenutku kada su porodice žrtava pažljivo slušale svaku izgovorenu reč, Blažić je izneo šokantnu izjavu :"Svestan sam da sam mrtav, ili u zatvoru, ili napolju."
Optuženi je, tokom svoje završne reči, tražio smrtnu kaznu za sebe, ističući da smatra da je najstroža kazna jedina adekvatna za zločin koji je počinio. Iako je tokom suđenja više puta izražavao saučešće porodicama žrtava, ovoga puta je išao i korak dalje, govoreći: "Tu sam da me ubiju, kriv sam." Ove reči izazvale su snažnu reakciju među prisutnima, dok su neki roditelji žrtava pokazali jasnu nelagodnost i razočaranje, dok su drugi suzdržano slušali njegove tvrdnje.
Blažić je insistirao na tome da bi trebalo da mu bude suđeno po kraćem postupku i izrazio žaljenje što ne može biti kažnjen sa manje od 20 godina zatvora. Prema njegovim rečima, duboko je svestan svoje krivice, ali i onoga što će njegov postupak doneti njemu i njegovoj porodici.
Branilac optuženog saglasio se sa tvrdnjama tužilaštva o odgovornosti Blažića, ali je u svom izlaganju tražio olakšavajuću okolnost u vidu njegovog psihofizičkog stanja koje je navodno bilo pogođeno konzumiranjem steroida. Ove tvrdnje tužilaštvo je osporavalo, smatrajući da ne bi trebalo da se uzimaju u obzir kao olakšavajuća okolnost u slučaju ovako strašnog zločina.
Iako je Blažiću bilo omogućeno da se obrati sudu i iznese svoje stavove, sud je odlučio da mu ne dozvoli dalja izlaganja, što je izazvalo tenzije u sudnici. Njegov branilac je nastojao da ga podrži, ali je sudija bio odlučan u tome da se postupak mora završiti u skladu sa zakonom, bez dodatnih izlaganja koja bi mogla ometati tok suđenja.
Porodice žrtava, koje su tokom suđenja bile prisutne u sudnici, ispratile su Blažićevu završnu reč sa različitim emocijama – od bola i tuge do besa i očaja. Mnoge od njih nisu mogle da sakriju suze, dok su drugi, sasvim razumljivo reagovali uz ovacije i negodovanje, što je samo dodatno podgrejalo napetost u sudnici.
Dok se suđenje bliži kraju, pitanje kazne za Uroša Blažića ostaje u rukama sudija, a ceo proces bi mogao imati dugoročne posledice, ne samo za optuženog, već i za društvo koje se još uvek bori sa traumama izazvanim ovim strašnim zločinom.
Izjavio saučešće bezbroj puta
Uroš Blažić, koji je tokom suđenja više puta ponovio svoje saučešće porodicama žrtava, sada je govorio o tome koliko mu je žao zbog svojih postupaka, te da se zaista kaje zbog onoga što je učinio. U trenutku kada je stao pred sud, Uroš je izgovorio reči koje su šokirale sve prisutne: "Ne znam šta me je obuzelo te noći. Mladost, magla… Nisam bio u sukobu sa njima. Sada, kad se osvrnem, ne mogu da shvatim šta mi je bilo. Kajem se."
Njegova izjava, koja je imala cilj da pokaže iskreno kajanje i saosećanje, izazvala je pomešane reakcije u sudnici, naročito među porodicama žrtava. Njegove reči nisu naišle na razumevanje kod prisutnih, koji su smatrali da mu nije mesto da izražava kajanje dok istovremeno traži olakšavajuće okolnosti. Porodice su burno reagovale, sa očiglednim besom prema optuženom koji je, iako se kaje, pokušavao da izbegne potpunu odgovornost za strašan zločin.
Blažić je takođe izjavio da se oseća radno sposobnim i da bi želeo da doprinese društvu, govoreći da nije želeo da bude loš čovek, već da je njegova mladost, nespretno povezana sa problemima, možda bila uzrok njegovog postupka. "Osećam se sposobnim da doprinosim društvu, da se izvučem iz ovog i da pokažem da nisam samo zločinac. Možda nisam bio svestan svojih postupaka, ali sada želim da se promenim i radim na tome."
Ove reči izazvale su dodatne reakcije u sudnici, iako su mnogi prisutni smatrali da su one neprimerene s obzirom na težinu zločina.
Porodice žrtava nisu mogle da veruju da optuženi, koji je oduzeo živote njihovim voljenima, sada izražava želju da se "iskupi".