"VREME NIŠTA NE MENJA, BOL JE ISTA" Pet godina od masakra u Žitištu: Za petostrukog ubicu Sinišu sin i meštani ne žele da čuju
Gotovo da ne postoji meštanin Žitišta kojem te noći u kafiću "Makijato" neki član porodice, prijatelj, poznanik, komšija, kolega nije bio pogođen mecima iz Sinišinog kalašnjikova.
Prošlo je pet godina od noći koju Žitište nikad neće zaboraviti. Tog kobnog drugog jula 2016. godine Siniša Zlatić (42) je u lokalnom kafiću iz kalašnjikova ubio petoro ljudi, među kojima i svoju bivšu suprugu Dijanu (30), i ranio dvadeset dvoje.
"LEGIJI SU ODSEKLI JEDAN TESTIS" Ulemek preživeo surovu TORTURU: Kristijan otkrio JEZIVE DETALJE
OGROMNA ZAPLENA DROGE U OKOLINI TOPOLE: Policija otkrila laboratoriju, uhapšene četiri osobe
SUD DANAS DONOSI ODLUKU: Da li će Aleksandru Jovičiću biti produžen pritvor?
Gotovo da ne postoji meštanin Žitišta kojem te noći u kafiću "Makijato" neki član porodice, prijatelj, poznanik, komšija, kolega nije bio pogođen mecima iz Sinišinog kalašnjikova.
Za druge meštane život se nastavio, za one koji su izgubili nekog svog vreme je te noći stalo.
- Vreme ne menja ništa. Godine prolaze, ali bol je ista, nju ništa ne može da promeni. Nas sada unuk drži u životu - rekla je kratko majka ubijene Dijane.
N. Z. (14), Dijanin i Sinišin sin, nakom smrti majke ostao je da živi sa njenim roditeljima.
- Živi sa nama, ja sam mu staratelj. Gledamo da mu udovoljimo, da mu pružimo ljubav, da nadomestimo to što nema, ali teško je taj gubitak nadoknaditi, on je tada ostao bez oba roditelja - kaže Sveta Savanović, Dijanin otac.
Prema njegovim rečima, dečak je sada snaga baki i deki.
- On je divno dete, dobar je đak, odličan, vrlo dobar, voli fudbal, trenira. Mi sad za njega živimo. O tome što se desilo ne pričamo sa njim, ne pominje to, ali tugu mu vidimo u očima - priča otac pokojne Dijane i dodaje:
- To ne može da prođe nikad što nas boli i niko ne može da shvati kakva je bol kad se izgubi dete, to zna samo onaj ko je to preživeo.
I posle pet godina, kaže, najviše ga boli što nikada nije video emociju ili pokajanje kod Siniše niti kod nekoga iz njegove porodice.
- Nije pokazao nikakve emocije na suđenju kad sam ga video, ništa. Branio se "nisam hteo da pucam u ostale, bilo je slučajno". Pitaju me da li sam zadovoljan kaznom, dobio je 40 godina. Nisam, petoro je ljudi ubio, toliko njih osakatio, ni krive ni dužne. Za svaku žrtvu po 40 godina da je dobio, makar za nauk drugima, da niko više tako nešto ne uradi. Meni dete neće da vrati ni tih 40 godina, niti bilo koja kazna. Kažu mi ljudi u zatvoru radi u kuhinji, pa je l zaslužio on da mu se i to da da radi - kaže.
Od kad se zločin dogodio N. Z. nije video oca, priča Sveta, ali ni članove njegove porodice.
- On neće da ih vidi, neće da ima išta sa njima. Na to ne utičem ja, prosto neće, rekao je to i u Centru za socijalni rad. Sve zna, veliki je, nije ni tad bio mali, sve pamti - prepričava potišteni čovek i objašnjava:
- Kad se to tek desilo, Sinišin otac je prošao Dijaninim autom kroz ulicu, to je auto koji smo mi njoj kupili dok su bili u braku, a unuk ga je video i tužno rekao "U tom autu se nekad vozila moja mama - zna dete, ne može da zaboravi.
U porodici Zlatić za medije niko nije želeo da govori. Prema onome što pričaju meštani Žitišta, Sinišu u zatvoru redovno obilazi otac.
- Obilazi ga on redovno, kaže "Šta ću, moj je", a ostali iz porodice ne, pričaju da ga se brat odrekao - navodi jedna meštanka i objašnjava:
- Sada se sve vratilo u normalu, u početku njegov otac nije izlazio, stalno je bio u kući, policija ga je čuvala. Sad šeta, živi normalno, makar ono što mi vidimo, jer niko ne zna šta se u čija četiri zida dešava. Kod brata njegovog odlaze u firmu neki i dalje, neki neki ne, oni čiji su članovi porodice ili prijatelji ubijeni ili ranjeni ne idu, drugu koji su išli i pre idu i sad, isprva nije bilo tako, sad opet idu. Pa nije njegova porodica kriva za to što je uradio. Mada, ja ne mogu... Meni nije ništa uradio, ali kod njih ne mogu.
Kaže da se s godinama manje govori o tome, ali da se zločin ne zaboravlja.
- Pomene se, ne može da se zaboravi. U ovo doba godine, kad je godišnjica naročito - zaključuje.
Druga žena dodaje da je previše ljudi bilo povređeno da bi se lako zaboravilo.
- Moj bratanac je bio upucan, metak mu je kroz butnu kost prošao, ne možemo mi da zaboravimo sve što smo preživeli. Koleginici su izvađena 3 rebra, jedva je živa ostala, ni posle pet godina ni sa kim o tome ne govori, ne može - kaže D. K. i priseća se kako je Sinišu srela nekoliko dana pre tragedije:
- I sad pamtim, bila sam da registrujem auto kod njega. Bio je kao i obično, uvek je delovao kao normalan momak, svi ga ovde znamo, niko nije mogao ni da nasluti šta će da uradi.
Kafić "Makijato" u kom je ubijeno petoro i ranjeno 22 ljudi nastavio je sa radom. Na godišnjicu masakra u bašti kafića sede meštani.
- Niko nas nije krivio, nemamo veze sa tim, to je moglo bilo gde da se desi. Kafić radi i dalje, dolaze ljude, dolaze čak i oni koji su tu bili ranjeni i oni kojima je neko poginuo. Život se nastavio, o tome se tek ponekad priča - rekao je vlasnik kafića.
