Alarmantno: Zaraza sa juga Srbije se širi, ugrožen i Beograd
Oprez
Male boginje već su se iz srpske južne pokrajine prelile na jug Srbije.
Proglašena epidemija: Beba umrla od boginja, obolelo 130 mališana
Panika na Kosovu: Epidemija ZARAZNE BOLESTI, najviše obolelih među DECOM
Srpski lekari prijavili su 13. oktobra slučaj iz Bujanovca, jer se sumnja da bi ta osoba mogla da bude zaražena malim boginjama, pošto je bila u kontaktu sa obolelima u Prištini. Analize su u toku. Bez obzira na to, u državi je i dalje mali obuhvat vakcinacije dece MMR vakcinom - protiv malih boginja, zauški i rubeola, što se na Kosmetu pokazalo kao inicijalna kapisla za eksploziju epidemije posle 16 godina.
Epilog je smrt bebe, više od 100 obolelih, a njih oko 60 je na infektivnom odeljenju prištinskog kliničkog centra. Za dramatičan pad vakcinisanja dece, koje je prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" palo na 81odsto, od neophodnih 95, koliko je idealno da bismo se sačuvali od epidemije, epidemiolozi krive "antivakcinaliste", opisujući ih kao zlo, a zaslužan je i strah roditelja koji veruju da MMR izaziva autizam.
Ministarstvo: Pojačan nadzor!
U Ministarstvu zdravlja kažu za “Alo!” da ta institucija i Institut “Batut” od 9. oktobra već sprovode pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji cele države.
- To porazumeva prijavljivanje sumnje na bolest, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba. Imajući u vidu sve aktuelne okolnosti, mere pooštrenog nadzora trebalo bi sprovoditi do daljeg, odnosno najkraće u periodu dvostruke maksimalne inkubacije bolesti od poslednjeg registrovanog slučaja - naveli su nadležni.
Dr Predrag Kon, epidemiolog, kaže da je u Beogradu, za prvih devet meseci ove godine vakcinisao od 43 do 45 odsto dece.
Očekuje nas pravi prolećni dan: Sunčano i veoma toplo, najviša dnevna čak 27 stepeni
- U jednoj opštini je čak ispod 30 odsto. Ali to je bolja situacija u odnosu na prvih šest meseci, ali se do kraja godine očekuje da procenat vakcinisane dece ne bude bolji nego prethodne, a to je nedovoljno za kolektivni imunitet - objasnio je on situaciju u prestonici.
Istovremeno, pedijatri vode bitku sa roditeljima jer svi listom tvrde da se plaše autizma, koji povezuju sa MMR vakcinom. Upravo to se dešava i u ordinaciji dr Olivere Todorović, načelnice pedijatrije u DZ "Palilula".
Šta kaže proizvođač?
Kako je naveo proizviđač MMR vakcine u svom uputstvu, a do kojeg je “Alo!” došao, vakcina ima neželjene reakcije, ali su vrlo retke. Uglavnom se javljaju na mestu uboda - bol, otvrdnuće, čvorić, osip, ali i temperatura. Može da se javi alergijska reakcija, i otok lica, kašalj, ali i meningitis - upla moždanica, meningoencefalitis - upala mozga i moždanica i takozvane febrilne konvulzije. Preporučen je oprez za decu alergičnu na jaja i antibiotik neomicin. Imunitet se javlja 15 dana posle vakcinacije i traje najmanje osam godina za virus zaušaka i najmanje 18 godina za male boginje i rubeolu.
- Prema našim podacima, vakcinisano je samo 50 odsto dece. Mi smo učinili roditeljima i to da prolongiramo vakcinaciju MMR vakcinom, odnosno da je deca ne prime između 12. i 15. meseca, nego kada napune dve godine, da mališani prvo prohodaju, progovore i tek onda budu vakcinisani. Jer prvi simptomi autizma javljaju se baš kada je i predviđeno primanje MMR vakcine. Pre vakcinisanja čak radimo kompletnu laboratorijsku analizu krvi, preglede, ali je i uprkos tome odziv loš - navodi dr Todorović i dodaje da MMR daje vrlo malo neželjenih efekata, a nikada nije dokazano da izaziva autizam.
- Vrlo retko se posle vakcinacije javi blagi otok, crvenilo ili temperatura. I ništa više - navodi ona.
Prema zvaničnim podacima, od marta prošle godine, odnosno od stupanja na snagu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara za roditelje i staratelje koji ne vakcinišu decu, podneta je 241 prijava. Od tog broja, prema istim podacima, donete su 32 odluke, od kojih je 21 osuđujuća presuda.
