Poruka na kraju srpskog filma o Kosovu ledi žile u venama: Ovo je trenutak pred kojim će zanemeti svet
Film "Kosovo: Momenat u civilizaciji" neće propagirati bilo kakvu mržnju ali će u njemu biti prikazana ISTINA
Film Borisa Malagurskog "Kosovo: Momenat u civilizaciji" koji govori o UNESKO-voj baštini u Srbiji, ali i podatku da je od 1999. godine do danas preko 150 srpskih manastira i crkava uništeno od ruke albanskih ekstremista, nakon prikazivanja trejlera već je izazvao reakcije kako domaće, tako i svetske javnosti. Tim povodom razgovarali smo sa autorom filma, koji nam je otkrio koji trenutak u filmu će imati najviše uticaja da Kosovo ne prime u Unesko.
Naziv za film je smislio scenarista Miloš Ninković, mladi diplomirani teolog iz Beograda, koji je rekao da se ovim naslovom već u prvom susretu gledaocu predočava dimenzija tematike, a to je činjenica da je Kosovo civilizacijska tema, odnosno da su manastiri momenat srpskog kulturnog doprinosa svetskoj kulturi u jednom istorijskom periodu.
U jednom momentu sam se zabrinuo, jer nakon što je Sputnjik prvi objavio kao vest trejler filma, ostali srpski mediji se u prvi mah nisu oglašavali. Bilo mi je neverovatno da u prvom trenutku albanski portali posvećuju više pažnje filmu, ali sam svakako pozdravio njihovu paniku oko filma, jer i kritika je promocija. Vrlo brzo su i srpski mediji počeli da pišu o filmu, u drugačijem svetlu od albanskih, naravno, što je doprinelo da se vest o filmu proširi po zemlji, ali i inostranstvu.
Pročitao sam članak u Kohi ditore, poslao sam im odgovor, čekam da vidim da li su dovoljno profesionalni da ga objave. Gotovo nadrealno je to što kritikuju film koji još nije ni gotov, očigledno su ga oni videli pre samog režisera. To pokazuje koliko ih činjenice ni ne zanimaju, već samo propagiraju svoju bajku. Film koji će voditi australijski voditelj Stefan Popović, neće biti politički ostrašćen, niti će propagirati bilo kakvu mržnju, neće propagirati ništa osim istine. Ne brine albanske ekstremiste mržnja, oni se njome hrane, njih brine ta istina. A na jednom albanskom portalu su već pokušali da spinuju priču rekavši da su srpski manastiri, zapravo, albanski, a to je samo pokazatelj koji je cilj prištinskih institucija – da žive srpske pravoslavne manastire pretvore u mrtve turističke atrakcije albanskog istorijskog nasleđa.
Poruka na kraju filma sročena je da zaledi žile u venama onima koji misle da će ovaj problem biti rešen sam od sebe i koji veruju da nema ničeg lošeg u tome da Kosovo postane članica Uneska. Kadrovi, koje je snimio direktor fotografije Mladen Janković, oslikaće tu poruku na najupečatljiviji mogući način. Nakon što film bude gotov, glavni zadatak će nam biti da film predstavimo pred što većim publikama, po mogućnosti na svetskim TV kanalima. Trenutno smo u kontaktu sa History kanalom i RT.
Najavili su na će uzeti u obzir stav većine članica EU, ali ako se tom logikom budu vodili, ne vidim zašto se i mi ne bismo vodili tom logikom po pitanju imena Makedonije. Međutim, ukoliko bi i nova makedonska vlast podržala ulazak Kosova u Unesko, kao što je to učinila prethodna, mislim da to ne bi odražavao stav većinskog makedonskog stanovništva, koji ima prijateljski odnos prema Srbima.
Lobiranje košta. To nije moj stav, već opšta činjenica. Kosovski tajkuni, poput Bedžeta Pecolija, finansiraju lobiranje za interese kosovskih Albanaca širom sveta. Većina naših tajkuna se takmiči ko ima veću jahtu. Međutim, i bez finansija, postoji mnogo toga što možemo da uradimo. Svako od nas može da potpisuje peticije, razgovara sa prijateljima na ovu temu, pogotovo ako poznaje strance, da organizuje promocije radova koji promovišu istinu o Kosovu, da pomogne našim sunarodnicima tamo, da poseti Kosovo barem jednom godišnje, makar na Vidovdan, da uči svoju decu o tome da je Kosovo naše i da podržava svaku akciju koja ima za cilj da ispravi nepravdu u našoj južnoj pokrajini. Ako žive u inostranstvu, naši ljudi mogu da kontaktiraju medije, da im šalju materijal, da pišu političarima, preplavljuju ih pismima i mejlovima, da se sastaju sa njima i objašnjavaju im šta se dešava, da organizuju skupove, prave organizacije, ulažu sredstva u lobiranje, puno toga može da se uradi. Fali nam malo sloge i motivacije, ali kad god smo se potrudili da zajedničkim snagama nešto promenimo, pravili smo čuda.