Američki kolumnista pravo u centar: Intervencija NATO na Kosovu bila je greška koja se Zapadu OBILA O GLAVU!
Kako je Kosovo zatrovalo odnose SAD i Rusije
Kolumnista američkog 'Nešnl Interest'(National Interest) Ted Galen Karpenter ocenio je u svojoj kolumni 'Kako je Kosovo zatrovalo odnose SAD i Rusije' da je intervencija NATO na Kosovu bila strašna greška koja se Zapadu 'obila o glavu'!
NOVO UPOZORENJE KREMLJA: Zapad hoće RAT, zato postavljaju Haradinaja za premijera
- Vašington je ovekovečio i produbio svoju balkansku grešku nekoliko godina nakon intervencije Bosni, kada je intervenisao na Kosovu.
Sloba je umalo ZAPLAKAO kad je čuo za "Račak": Otkrivena dugo skrivena istina!
Građanski nemiri u srpskoj pokrajini sa većinskim albanskim stanovništvom 'kuvali su se' sredinom i krajem devedesetih godina. Ovoga puta Vašington nije ni pokazo makar gest popustljivosti prema zemljama EU, već je svoju politiku vrlo rano sproveo u delo.
Bombardovanje Srbije
Na kraju krajeva, SAD je vodio rat iz vazduha, sedamdeset osam dana protiv Srbije, primoravši Beograd da se odrekne kontrole u nad teritorijom koju su NATO sile okupirale, a što je propraćeno 'smokvinim listom' od rezolucije koju je usvojio SB UN.
Rusija je nevoljno pristala na tu mirovnu rezoluciju, uprkos Moskve vezama sa Beogradom i ruskih interesa na Balkanu koji ide unazad i do 19 veka.
Taj potez, uz raspad Sovjetskog saveta, imao je uticaj na vojnu, ekonomsku i diplomatsku slabost Moskve. Uprkos protivljenju zbog NATO intervencije, ruski lideri osećali su da malo šta mogu učiniti da bi odgovorili Zapadu zbog upada u teritoriju koja je tradicionalno pod ruskim uticajem. Čak i sa iznenađujuće pasivnim odgovorom Kremlja, arogancija Vašingtona izazvala je tragediju.
U završnim danima borbi, Moskva je poslala simboličan mirovni kontigent na Kosovo, bez prethodnog odobrenja Zapadnih sila.
Vrhovni komadant NATO, admiral Vesli Klark naredio je britanskom komadantu Majku Džeksonu da preuzme aerodrom van Prištine i spreči ruski kontigent da sleti - čak i silom - ako je to neophodno. Džekson je glatko odbio Klarkovo naređenje, poručujući da neće da započne Treći svetski rat za američkog generala.
Stravičan presedan
Intervencija na Kosovu bila je strašan presedan. Takozvani odbrambeni NATO savez napao je suverenu zemlju koja prethodno nije napala nijednu članicu Alijanse, čime se ljuto zamerio Moskvi i nasilno odvojio deo teritorije od jedne suverene države i stavio ga pod međunarodnu kontrolu.
Zabrinjavajući presedan bio je sastavljen od radnji koje su SAD i njeni saveznici dopunili 2008. godine, kada je Kosovo samoproglasio nezavisnost od Srbije, iako je bilo jasno da takav je takav potez suočen sa ruskim i verovatno kineskim vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Vašington i ad hoc koalicija zemalja Evropske unije drsko su zaobišli Savet i odobrili proglašenje nezavisnosti Prištine.
Bio je to krajnje kontroverzan potez. Čak ni sve zemlje članice EU nisu se saglasile sa tom politikom, s obzirom na to da su neke od njih bile zabrinute za šire posledice.
Španija je nije podržala jer bi takva odluka mogla podstaći secesionističke pokrete u Bavarskoj i Kataloniji.
Grčka i Kipar su duboko zabrinuti da bi se ratifikacijom nasilnog otimanja Kosova od Srbije mogao legitimisati raniji vojni napad Turske na severnom delu Kipra i kasnije uspostavljanje Turske Republike Severni Kipar u toj okupiranoj teritoriji.
Ruski lideri su protestovali žestoko i upozorili da su neovlašćeno akcija Zapada uspostavila opasan, destabilizirajuću presedan.
Vašington je odbacio takve žalbe, tvrdeći da je situacija na Kosovu je jedinstvena.
Licemerje zapada
Državni podsekretar za politička pitanja R. Nikolas Berns je tu tačku eksplicitno u februaru 2008. godine obrazlagao na brifingu Stejt departmenta. Jer je situacija bila jedinstvena, on je insistirao, politika Zapada na Kosovu je specifična u odnosu na druge secesionističke težnje.
Nelogičnosti i oholost te pozicije oduzimaju dah.
Zapadne sile ubrzo su otkrile da zbog toga što one nisu rekle da je intervencija na Kosovu specifična, da ona to zaista i nije. Rusija je pokazala tu tačku nekoliko meseci kasnije. Gruzija se suočila sa dva secesionistička pokreta - u Južnoj Osetiji i Abhaziji.
Predsednik vlade nacionalnog spasa Mihail Sakašvili imao je malu vlast u obe teritorije i ruski mirovnjaci su došli na teren u Južnu Osetiju.
Kada su Sakašvilije snage pokrenule ofanzivu da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom početkom avgusta 2008. godine sprovodeći artiljerijski baraž protiv samoproglašin pobunjenika, Rusi su uzvratili i ubrzo su napredovali na periferiju Tbilisija.
Kao što se moglo očekivati, Sjedinjene Države i njeni saveznici okrivljuju Moskvu za sukob, iako je naknadna istraga Evropske unije pokazala da najveći deo krivice snosi Sakašvili.
Rat je trajao samo pet dana, a kad je bilo gotovo, Kremlj je jasno stavio do znanja da će nastaviti da štiti autonomiju kako Južne Osetije i Abhazije. Paralele o ulozi NATO-a da spreče Srbiju da povrati kontrolu nad Kosovom nisu bili naročito suptilne.
Administracija Džorža Buša osudila je početnu invaziju i sve kasnije akcije Kremlja.
Rat na Krimu
Ali, kao što Rusija nije bila u stanju da uradi mnogo o ponašanju NATO-a na Kosovu, zapadne sile još manje su mogle nešto da urade u Gruziji.
Ta epizoda samo je još jedan korak u kontinuiranom pogoršanju odnosa između Zapada i Rusije.
Kosovski presedan ponovo se obio o glavu SAD 2014. godine kada je Kremlj je unapredio svoju vojnu prisutnost na Krim, što je bio uvod u aneksiju poluostrva.
Vašington je reagovao sa još većim besom nego posle intervencije Moskve u Gruziji i uskoro Kremlju uveo sankcije.
Na konferenciji za novinare, predsednik Obama besneo je da Rusiji ne može biti dozvoljeno da prekraja "granice Evrope na puščane cevi."
Niko od novinara u sobi pitao predsednika šta misli NATO-a učinio na Kosovu.
Intervencija na Kosovu bila je još gora za spoljnu politiku SAD nego intervencija u Bosni. Takva intervencija dala je ovlašćenje izuzetno neprijatnom političkom pokretu - Oslobodilačkoj vojsci Kosova - koja je, kao i ranije, nastavila niz kršenja ljudskih prava.
Kobna greška
Dalje, takva intervencija transformisala je NATO od odbrambenog vojnog saveza u mehanizam za agresivne pohode na nacije. Nasilno amputiranje teritorije jedne suverene države stvorio je zabrinjavajući šablon u međunarodnom sistemu posle hladnog rata.
Vašington i dalje ugrožava međunarodno pravo mimo Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija. Te mere stvorile su izuzetno štetan presedan i vratile su se i muče zapad. I na kraju, ali ne i najmanje važno, akcije SAD i njenih saveznika na Kosovu dodatno su zatrovale odnose sa Rusijom.
U svakom pogledu, američka misija na Kosovu bila je kontraproduktivna.
