PRESTIŽNI MAGAZIN FORBS NAHVALIO SRBIJU I NJENE USPEHE! Digitalna transformacija na vrhunskom nivou (VIDEO)
Intervju sa Anom Brnabić radio je Rob Volkot profesor inovacije i preduzetništva na dve najprestižnije škole za biznis u svetu
Magazin Forbs objavio je intervju sa premijerkom Anom Brnabić koja je govorila o uspesima Srbije i digitalnoj transformaciji naše zemlje.
PREDSEDNIK SE DANAS OBRAĆA NACIJI: Nakon dijaloga u Briselu, Vučić će građanima saopštiti važne informacije
VUČIĆ SE VANREDNO OBRAĆA GRAĐANIMA SRBIJE! Nakon dijaloga u Briselu, govoriće o svim važnim temama
"NEPRAVDA PREMA SRBIMA MOŽE SE UHVATITI GOLIM RUKAMA" Vulin razgovarao danas sa poslanikom Bundestaga (FOTO)
Intervju je radio Rob Volkot profesor inovacije i preduzetništva na dve najprestižnije škole za biznis u svetu: "Booth School of Business" na Univerzitetu u Čikagu i "Kellogg School of Management na Nortwestern Univerzitetu", serijski preduzetnik i VC investitor u preko 20 kompanija, kao i osnivač i predsednik globalne mreže za inovacije TWIN.
Tekst prenosimo u celosti:
- Od malih zemalja u kojima se događaju velike stvari možemo mnogo naučiti. Irska privlači neke od najvećih svetskih korporacija i ne samo zbog niskih korporativnih poreza. Novozelandska KEA (Kivi Ekpat Association) mobiliše svoju dijasporu bolje od bilo koga drugog. Estonija se može pohvaliti najvišim svetskim tehnološkim jednorozima (privatnim startap kompanijama u vrednosti od preko milijardu dolara) po glavi stanovnika - šest na 1,3 miliona stanovnika
Prevazilazeći sve, Butan sa svojih 760.000 stanovnika je za dve nedelje vakcinisao 93 odsto svoje odrasle populacije protiv korona virusa. Kako sam tamo bio tri puta, upoznat sam sa izazovom koji je ovo bio, kao i sa duhom i zalaganjem koje je bilo potrebno da se to izvede.
Nedavno sam se zainteresovao za Srbiju. Kroz raspad Jugoslavije 1990-ih, zemlja je doživela regionalni rat, probleme u oblasti ljudskih prava, međunarodne sankcije, ekonomsko loše upravljanje i značajnu štetu na infrastrukturi. Polako izašavši iz ovih izazova, BDP zemlje u 2015. godini bio je 27,5% ispod nivoa iz 1989. godine.
Od 2017. godine, srpska vlada, koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić, usredsredila se na ekonomski rast, privlačenje stranih investicija i jače spoljnopolitičke odnose, težeći da se na kraju pridruži EU.
Iako su kritičari i politički protivnici i dalje sumnjičavi - što je uvek slučaj - vladama bi trebalo suditi prema njihovim postupcima i rezultatima. Do sada je napredak u četiri godine bio impresivan. Svetska banka izvestila je da Srbija "nastavlja da sprovodi programe koji se bave strukturnim slabostima, povećava efikasnost javnog sektora i eliminiše uska grla u rastu privatnog sektora".
Mene je najviše zaintrigirala uloga Ane Brnabić, Vučićeve odabrane premijerke, koja je takođe prva žena i LGBTQ pojedinac koji je bio na ovoj funkciji. U razgovoru u aprilu 2021. godine, Brnabić i ja smo razgovarali o njenoj viziji kreativne, digitalne budućnosti Srbije, o izazovima javnog sektora i kako je tekla njena neobična karijera.
Brnabić nije nikada očekivala da će biti deo Vlade. Prvu funkciju ministra za javnu upravu prihvatila je u avgustu 2016. godine, kao deo prve Vučićeve vlade. Njena karijera se do tada odnosila u potpunosti na privatni sektor, gde je uživala veliko poštovanje poslovnih lidera i investitora. Sebe opisuje kao tehnokratu i ponosi se svojom pragmatičnom efikasnošću.
Ipak, doprinosi Ane Brnabić prevazilaze mogućnosti implementacije. Ona objašnjava da ima misiju da "uradi sve o čemu je sanjala kao građanin", a to je reforma javne uprave, uvođenje e-uprave, kao i pružanje državnih usluga građanima 24/7.
Otkako je postala predsednica Vlade Srbije 2017. godine, ona se zalagala za to da zemlja treba da "uhvati korak sa propuštenim vremenima Srbije", pozivajući se na prethodne godine sukoba i međunarodnih sankcija. Postala je neumorni zagovornik dva prioriteta: digitalizacije i obrazovanja. Kada je najavila digitalizaciju kao svoj glavni prioritet tokom svog pristupnog ekspozea, "95% Srbije se nasmejalo. Bili su sumnjičavi. To se nije uklapalo u zajedničku viziju Srbije, čak ni za naše građane."
Uz snažnu Vučićevu podršku, Brnabić i njene kolege su pristupile poslu. Četiri godine kasnije, "svi govore o digitalizaciji". Globalne korporacije počele su da ulažu u tehnološki sektor u Srbiji na načine koji su bili nezamislivi pre nekoliko godina. Većina Srba danas veruje da je njihova budućnost digitalna.
Iako je pred zemljom dug put - izazov koji prihvataju Vučić i Brnabić - zamah je na njihovoj strani. Globalna studija o "digitalnom napretku" koju su sproveli istraživači škole Fletcher na univerzitetu Tufts, koju je vodio Bhaskar Chakravorti, procenila je 90 ekonomija kroz 160 pokazatelja. Kao što je objavljeno u Harvard Business Review-u, Srbija je rangirana kao ekonomija "izbijanja", koju karakteriše "ograničena postojeća digitalna infrastruktura, ali koja se brzo digitalizuje". Srbija se brzo kreće.
Kada se dogodila pandemija Covid-19, digitalna transformacija se isplatila. Zahvaljujući uslugama e-uprave, Srbija je mogla da nastavi sa većinom usluga na načine koji su bili nemogući pre samo dve godine.
Izuzetno je to što se kroz pandemiju IT sektor proširio kao procenat srpske privrede. Danas na njega otpada gotovo isti nivo kao i na poljoprivredu, "što je gotovo neverovatno ... i čini nas otpornijim".
Tokom našeg razgovora, Brnabić je naglasila svoju posvećenost podršci razvoja srpskog naroda. Ovo se manifestuje kao obrazovanje dizajnirano za budućnost. Osvrćući se na sledeću generaciju Srbije, Brnabić tvrdi: "Mi zapravo ne znamo koji će poslovi raditi .... Dakle, jedino što znamo je da ih moramo naučiti kako da misle."
Radi se o izgradnji talenta zemlje, ali i pristupu svetu. Brnabić zagovara "kružni tok talenata". Iako se mnoge zemlje bore protiv "odliva mozgova" - gde obrazovani, prosperitetni građani napuštaju svoju zemlju - Brnabić ovo vidi kao priliku. Odliv mozgova, "može ići na ruku zemlji".
Odlazak od kuće radi novih prilika omogućava nova znanja, odnose i pristup tržištima. "Ljudi koji odlaze iz Srbije nisu toliki problem. Ljudi koji se ne vraćaju su problem. Ono što kao zemlja treba da uradimo je da to pretvorimo u kružnu migraciju". Ljudi se vraćaju da bi zapošljavali, ulagali i živeli i tako zemlju povezuju sa svetom.
Da bi pomogla, Vlada je stvorila organizaciju pod nazivom "Povratna tačka", služba za Srbe zainteresovane za povratak. Vlada Ane Brnabić takođe koristi organizacione strukture dijaspore u Silicijumskoj dolini, srpske preduzetnike. "Toliko nam pomažu. Ne samo ulaganjem u Srbiju, već i podučavanjem nas, mog tima, uključujući i mene, o tome šta treba da uradimo da bismo svoju viziju pretočili u stvarnost."
Na ekonomskom horizontu, Srbija se suočava sa ključnom resursnom šansom i pretnjom. Prema nekim procenama, zemlja ima oko 10% svetskih rezervi litijuma, neophodnih za električna vozila i skladištenje energije uopšte. Ogromna prilika za Srbiju, mada sa oprezom. Zemlje sa značajnim prirodnim resursima rizikuju prokletstvo resursa: postaju zavisne od lakog novca od kopanja i bušenja.
Budući da je Srbija gradila digitalno osvešćeno društvo sa raznovrsnom ekonomskom bazom, ovi resursi mogu pre postati sredstvo ubrzanja nego prokletstvo. To će biti slučaj ukoliko Srbija ostane posvećena negovanju široko zasnovanih sposobnosti, obrazovanja i inovacija neophodnih za napredak u 21. veku.
Za sada im ide dobro. U skladu sa onim šta Srbi žele u budućnosti, pitao sam Brnabić šta želi za svog malog sina. Ona teži da svi Srbi veruju u sposobnost zemlje ne samo u realizaciji promena, već da Srbija dugoročno napreduje.
"Kada ljudi osete da su osnaženi ... onda mogu da rade šta god žele. Na njihovoj zemlji je da im pruži te promene. "To je duh koji treba da neguju zemlje bilo sa su male ili velike.
