ANTIDOT: Napadi na Vučića se odvijaju po istom principu kao i napadi na Đinđića

Medijska mreža Antidot objavila je prvi deo istraživanja u kome se dokazuje da se napadi, kojima je izložena politika koju sprovodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i koaliciona vlada koju predvodi SNS, odvijaju po istim mehanizmima i obrascima kao i napadi kojima je bila izložena politika vlade Zorana Đinđića, zbog pokušaja da se u Srbiji učine suštinske reforme.

Gradonačelnik Čačka poručio: Daj Bože da svi mrze Čačak kao Vučić (FOTO)

- Iako po mnogo čemu različiti i na politički suprotnom polu od Zorana Đinđića, Aleksandar Vučić imao je jednu, kobnu, zajedničku osobinu sa Đinđićem. Najpre kao premijer, a potom i kao predsednik Republike, pokazao je želju i odlučnost da reformiše Srbiju, priključi je modernim evropskim nacijama, stvori od nje savremenu, bogatu i uglednu državu. Čim je tu svoju nameru u praksi i demonstrirao, mehanizmi korišćeni u satanizaciji njegovog reformskog prethodnika počeli su da deluju - navodi se u dosijeu Antidota.

Vučić poručio: Oni koji mene napadaju nemaju rešenje za Kosovo, razmišljaju samo o krađi

Analizirajući mehanizme kojima je rušena prva reformska vlada Zorana Đinđića, istraživački tim Antidota ustanovio je da su se oni odvijali po određenom šablonu, pravilu kroz 9 osnovnih tematskih oblasti etiketiranja i optuživanja: kriminalizacija; diktatura i cenzura; napadi na članove porodice, bliske saradnike, prijatelje i kumove; izdaja nacionalnih interesa; osporavanje ekonomske politike; nekompetentnost nosilaca državnih funkcija; kontrola i pritisci na pravosuđe; krađa izbora i manipulacije izbornim sistemom i, na kraju, širenje opšteg beznađa, defetizma i nihilizma svake vrste koje se ogleda u vođenju kampanja "Srbija na dnu" i "nikada nam nije bilo gore". Identični mehanizmi primenjeni su i u rušenju Vlade Aleksandra Vučića kada je započeo suštinske reforme.

Vučić upozorava: Nećete razgraničenje sa Albancima? Onda ćemo za 40 godina braniti Vranje

U istraživanju se navodi da izbor tema pomoću kojih su rušene reformske vlade nije bio nimalo slučajan, već je smišljeno bio koncentrisan na one oblasti na koje su građani posebno osetljivi i u kojma je, lepljenjem etiketa, najlakše diskreditovati i diskvalifikovati političke protivnike.

Pored identično primenjenih matrica i obrazaca, karakteristično je da su u napadima na reformske vlade i njihove čelne ljude, u značajnoj meri učestvovali čak i isti društveno-politički akteri čiji je cilj da se, sprečavanjem reformi, na račun razvoja društva kao celine zadrže ranije stečene privilegije i zaštite partikularni interesi. Pomenuti napadi, po pravilu dolaze iz redova konzervativnih delova Akademje i crkve, otuđenih delova duboke države, ekstremno desničarskih i anarho-liberalnih delova takozvane inteligencije, identičnih predstavnika nevladinih organizacija, samoproglašenih medijskih eksperata, delova obaveštajno-kriminalnih struktura, ratnih profitera, medijskih magnata i finansijskih tajkuna.

Ovog oružja će se svi plašiti: Srbi i Kinezi prave rakete dometa do 300 KILOMETARA

U istraživanju se tabelarno podseća na brojne primere iz kojih se vidi da su u tim napadima neretko učestvovale iste javne ličnosti i mediji. Tako su u difamaciji Đinđića i Vučića učestvovali pojedinci poput Velimira Ilića, Olje Bećković, Teofila Pančića, Amfilohija Radovića, Gorana Markovića, Bože Prelevića, Matije Bećkovića, Dragana Maršićanina, Slaviše Lekića, Marka Jakšića, Nebojše Medojevića,  Zorana Ivoševića, Gordane Suše, Gordane Igrić, te medija poput Blica, Vremena, BIRN-a (IWPR), B92, NIN-a, Vijesti, Peščanika, Radija Slobodna Evropa, Nacionala, Kurira....

- Počev od aprila 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić preuzeo premijersku funkciju i kada je postalo jasno da je njegova vlada spremna da se upusti u ozbiljne društvene reforme, već viđena matrica napada na reformske napore vlade Zorana Đinđića počela je da se ponavlja. Tako je, preko noći, Vučić takođe postajao diktator okružen kriminalacima, a kako je vreme odmicalo težište optužbi pomeralo se i ka optužbama za cenzuru medija, kontrolu pravosuđa, lošu ekonomsku poltiku, krađu izbora, nekompetentnost, te kriminalizaciji najbližih saradnika, prijatelja, kumova i, posebno, članova porodice, da bi sve po pravilu na kraju se povezalo sa izdajom nacionalnih interesa - stoji u dosijeu.

Da se u navedenim slučajevima ne radi o građanskoj kritici koja se upućuje svakoj vlasti, dokazuje obimno istraživanje da su najglasniji protagonisti kritike reformskih vlada upadljivo ćutali u periodu od 2004. do 2012, a većina njih je i hvalila tadašnje vlasti. Svi ekonomski pokazatelji govore da je upravo u tom periodu urađena najveća pljačka i devastacija Srbije - 24 kriminalne privatizacije, neodgovorna kosovska politika koja je rezultirala jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i paljenjem zapadnih ambasada, kada je neodgovorno političko kockanje dovelo do sudske odluke da je proglašenje Kosova bilo zakonito i, uz izvlačenje ove teme iz UN, potpuno usmerilo dalji proces osamostaljenja južne srpske pokrajine, ali i periodu kada je u Srbiji uspostavljena najveća kontrola nad medijima od strane marketinških agencija bliskih kabinetu tadašnjeg predsedika Srbije Borisa Tadića...

Zapanjujući primeri i sličnosti mehanizama i afera potvrđuju se i kroz medijsku relativizaciju pretnji kojima je bio izložen Zoran Đinđić tokom "slučaja Bagzi" i pokušaja atentata kod hale Limes, što se gotovo do detalja poklopilo sa relativizacijom slučaja pronađenog oružja u blizini porodične kuće roditelja Aleksandra Vučića u Jajincima. U tekstu se navodi i gotovo identično poklapanje obrazaca kriminalizacije nosilaca vlasti u slučajevima ubistva Momira Gavrilovića iz avgusta 2002. godine i slučaja ubistva Olivera Ivanovića u januaru 2018. godine za šta je u delu javnosti, po već viđenom sistemu etiketiranja, odgovornost pripisana državnom vrhu Srbije.

U istraživanju se navodi da nedavna otovrena pretnja, koju je Slaviša Ristić, poslanik sa Kosova i Metohije, uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, samo potvrđuje da su pomenuti  mehanizmi identični i da je mantra "proći ćeš kao Điđnić" pretnja svima u Srbiji da se okanu reformi i puta u Evropi jer ovde važi pravilo "ne talasaj brale, Srbija je ovo".

Ceo tekst možete pročitati na OVOM LINKU!