Tri razloga zašto Albancima na Kosovu odgovara ubistvo Olivera Ivanovića
Bezbednost na Balkanu toliko krhka da je i jedan metak dovoljan da dramatično promeni situaciju
Ubistvo lidera SDP Olivera Ivanovića izazvalo je politički potres koji će region još dugo osećati.
Pročitajte i:
Najveće političko ubistvo još od atentata na premijera Zorana Đinđića je bez ikakve sumnje naručeno, a ključno pitanje koje se već sada postavlja jeste da li je likvidacija lidera kosovskih Srba završetak nekog starog plana ili početak neke šire priče čije razmere trenutno ne možemo da naslutimo.
Bezbednost na Balkanu je toliko krhka da je i jedan metak dovoljan da dramatično promeni situaciju. Izvesno je da će Kfor i Kosovske bezbednosne snage imati mnogo problema da u narednom periodu osiguraju mir na KiM jer samoproglašena država puca po svim šavovima, a nekadašnje ratne vođe povlače opasne poteze.
Kfor kao predstavnik međunarodne zajednice, zajedno sa Kosovskim bezbednosnim snagama je bio dužan da obezbedi bezbednost svih građana na Kosovu. Ako se zna da se pored Kfora i Kosovskih bezbednosnih snaga na Kosovu nalazi američka vojna baza Bondstil i da deluje veliki broj obaveštajnih agencija, postavlja se pitanje, kako onda oni nisu znali da postoji opasnost po život Olivera Ivanovića. Takođe, postavlja se i pitanje kome je najviše odgovaralo da on bude ubijen i ko je mogao to da spreči.
Tri razloga zašto Albancima na Kosovu i stranim faktorima odgovara ubistvo Olivera Ivanovića su:
1. Kupovina vremena za ukidanje Suda za ratne zločine
2. Obustava pregovora sa Beogradom i odlaganje formiranja ZSO
3. Poruka svim Srbima i razjedinjavanje Srba kako na Kosovu tako i u ostatku Srbije
Tokom februara očekuju se prve optužnice Specijalnog suda za ratne zločine na KiM.
Danas je odložena sednica na kojoj je grupa poslanika planirala da "prokrijumčari" odluku o ukidanju suda formiranog da procesuira zločine koje su tokom rata na KiM počinili Albanci. Nekadašnje vođe OVK danas čine okosnicu političke i ekonomske elite i predvode višemesečne napore za opozivanje zakonske odluke o formiranju Specijalnog suda za ratne zločine.
Za premijera samoproglašene države Ramuša Haradinaja mediji odavno navode da bi mogao među prvima da se nađe na optuženičkoj klupi. Nedavno je ambasada SAD u Prištini odbila da mu izda vizu za odlazak na Molitveni doručak u Vašington, a mediji taj potez tumače kao puštanje nekadašnjeg albanskog ratnog lidera niz vodu.
Optužnica za ratne zločine verovatno čeka i predsednika Hašima Tačija i predsednika tamošnjeg parlamenta Kadrija Veseljija. Izvesno je da će nekadašnji lideri OVK sigurno učiniti sve da ostanu na slobodi i da će povlačiti očajničke poteze, iako na taj način mogu da naruše odnose Prištine sa zapadnim saveznicima, koji su podržali otcepljenje Kosova.
Srpska delegacija na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem napustila je pregovore u Briselu odmah posle atentata na Olivera Ivanovića.
Tokom dvodnevnih pregovara sa Prištinom pod okriljem EU bilo je predviđeno da teme budu primena postignutih sporazuma o Zajednici srpskih opština, slobodi kretanja, integrisanim upravljanjem administrativnim prelazima, pravosuđu i energetici i druga otvorena pitanja.
Odavno je poznato da se kosovska politička vrhuška najviše protivi formiranju Zajednice srpskih opština. Priština od početka pregovora ima za cilj da stavi sever Kosova pod svoju kontrolu. Sada postoji opravdana bojazan da bi kosovske službe bezbednosti mogle da se nagomilaju na severu pod izgovorom da istražuju ubistvo i da žele da spreče destabilizaciju.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je srpska strana već najavila da pregovori neće biti nastavljeni ako tamošnje vlasti i drugi relevantni faktori ne ostvare napredak u istrazi atentata na Ivanovića. Umesto da izjavi saučešće Haradinaj je juče iznenađujuće spremno iskoristio priliku da optuži Srbiju za opstrukciju dijaloga.
Ne smemo da zaboravimo na činjenicu da je poslednja runda pregovora bila početkom decembra 2016! A kad će biti nastavljeni – trenutno niko ne može da kaže. Zna se samo ko prolongiranjem dijaloga gubi, a ko dobija.
Atentat na Olivera Ivanovića može da se tumači i kao nedvosmislena poruka Srbima i to ne samo na prostoru KiM.
Iz Prištine drugi dan zaredom pristižu optužbe da iza atentata stoji Srbija. Premijer samoproglašene države Ramuš Haradinaj čak je posle sastanka sa šefovima tamošnjih službi bezbednosti izjavio da je situacija na KiM stabilna ali je dodao da ne isključuje mogućnost terorističkih napada?!
Ne zaboravimo na činjenicu da je na moguće napade upozorio i američki Stejt department i to samo tri dana pre atentata na Ivanovića. Nije samo jasno kako je moguće da pored tolikog prisustva stranih obaveštajnih službi u Pokrajini - niko nije znao da se priprema ovakvo ubistvo!
A kako nazvati seriju organizovanih napada na srpske povratnike za samo desetak dana? Da li je organizovano paljenje letine širom Kosova za Haradinaja stabilna situacija? Kako sada razmišljaju izgnanici koji su na proleće planirali da se vrate u svoje domove?
Atentat je Olivera Ivanovića odmah je digao i političke tenzije u Beogradu.
Lideri razjedinjene opozicije već sinoć su odapeli otrovne strele ka vrhu vlasti. Jedan od lidera opozicije Saša Janković optužio je predstavnike vlasti da su nacrtali metu na čelu Olivera Ivanovića kad su ga javno kritikovali što na izborima nije nastupio na Srpskoj listi.
Jedno je sigurno ubistvo Olivera Ivanovića je produbilo razdor među Srbima na Kosovu, kao i među Srbima u ostatku Srbije. Albancima nisu odgovarali ujedinjeni Srbi ni u kom obliku, dobro je poznata latinska poslovica zavadi pa vladaj.
Da li možda i to deo nekog šireg plana koji je počeo juče ujutru kad je Ivanović upucan ispred svoje kancelarije u severnom delu Kosovske Mitrovice?
