ZA KOGA RADI TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE U BEOGRADU: Gori od Haškog tribunala, Hrvata, Bošnjaka i Albanaca
Haški tribunal je osnovan da bi sudio Srbima i potvrdio laž da su oni izazvali ratove u Hrvatskoj i BiH i u njima počinili većinu ratnih zločina. Sudilo se tamo i pripadnicima drugih naroda, ali retko za zločine nad Srbima.
Hrvatima je uglavnom suđeno za zločine nad muslimanima, muslimanima za zločine nad Hrvatima a Tačiju, Ljimaju i drugim Albancima, čiji su postupci u toku, sudi se uglavnom zbog zločina nad Albancima i Romima. To su nesporne činjenice.
Po istoj antisrpskoj matrici sude i sudovi u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Ali i u Srbiji. Zahvaljujući tome, ni posle 27 godina nema ni jedne pravosnažne presude za zločine u Oluji i posle nje (1.900 ubijenih, od čega je 1.228 civila, među njima 553 žene, od kojih je 440 bilo starije od 60 godina) ili u Bljesku (283 ubijenih), ni posle 30 godina nema ni jedne pravosnažne presude za zločine u Dobrovoljačkoj i kod Doma JNA u Sarajevu (42 ubijena) ili zločine u Ravnim kotarima (348 stradalih, od čega 203 civila), nema osuđenih za raznošenje eksplozivom autobusa sa srpskim civilima kod Podujeva, nema presude za desetine sličnih zločina u kojima su ubijene stotine srpskih civila.
"REKAO JE ODLUČNO NE" Politički analitičar šokirao - predsedniku ugrožena bezbednost, ali zbog ovog je u prednosti
Sastanak ministra Vučevića sa komandantom Nacionalne garde Кipra generalom Zervakisom (FOTO)
IZAZOVAN PERIOD PRED NAMA! Vučić: Očekujem velike promene na ratištu za dan dva, pritisak raste i prema Srbiji
U Hrvatskoj je od 1991. podignuto 20.000 optužnica protiv Srba zbog navodne oružane pobune i oko 3.700 za ratne zločine. Prva optužnica za zločine nad Srbima podignuta je tek 2000. godine, devet godina nakon početka i pet godina nakon završetka rata. Protiv Srba je doneto više od 700 presuda.
Tužilaštva u BiH su za ratne zločine optužila više od 1.500 lica srpske nacionalnosti. Na Kosovu se taj broj meri stotinama. Po pravilu, čim neki izbegli Srbin dođe na KiM da vrati oteti stan ili otetu njivu, policija ga hapsi i optužuje za ratni zločin.
Šta radi Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu? Isto što i tužilaštva u Hagu, Zagrebu, Sarajevu i Prištini. Ako ne i gore. U Hrvatskoj je samo jedan odsto optužnica za ratne zločine podignut protiv Hrvata. Među optuženima u BiH je samo 10 odsto muslimana. Među optuženim na KiM je 11 odsto Albanaca ali, kao i u Hagu, većina je optužena za zločine nad Albancima i Romima.
Po podacima OEBSA iz 2014. godine, za prvih deset godina rada 35 odsto optužnica beogradsko tužilaštvo podiglo je za za zločine nad Hrvatima, 28 odsto za zločine nad muslimanima Bošnjacima, 14 odsto za zločine nad Albancima i samo 16 odsto za zločine nad Srbima. Po podacima iz 2021. u Srbiji je 87 odsto optuženih (196 od 224) srpske nacionalnosti. Ista meta, isto odstojanje kao i sedam godina ranije.
Ako uđete na sajt beogradskog tužilaštva i pogledate na njemu objavljene optužnice videćete da su prošle godine podignute tri optužnice protiv Srba, jedna protiv Albanaca, jedna protiv Hrvata. Svih pet optužnica iz 2021. podignute su protiv Srba. U 2020. protiv Srba je podignuto pet optužnica, jedna protiv muslimana i jedna protiv Albanaca.
Očigledno, tužilaštvo u Beogradu se od osnivanja nalazi u rukama ljudi koji se trude da budu veći katolici od pape, da prednjače u pravosudnoj satanizaciji srpskog naroda. Poruka iz Beograda je više nego jasna: Srbi su glavni krivci za izbijanje ratova u BiH, Hrvatskoj i na KiM. I najveći zločinci. Koji su, ispada, počinili skoro pet puta više zločina nego svi narodi iz bivše SFRJ zajedno.
Glavni krivci za ovu sramnu statistiku su bivši javni tužilac za ratne zločine Vojislav Vukčević i njegov zamenik Bruno Vekarić. Koji su se ponašali kao produžena ruka i glasnogovornici Haškog tribunala, Žena u crnom, Nataše Kandić, Sonje Biserko i raznih drugih nevladinih organizacija i izdajnika, koje su zapadne službe angažovale na satanizaciji srpskog naroda.
Međutim, stanje se nije promenilo ni nakon što je na čelo tužilaštva za ratne zločine u Beogradu izabrana Snežana Stanojković. Podizanje optužnice protiv hrvatskih pilota koji su bombardovali izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti i još nekoliko optužnica je malo više od – ništa.
Vukčević i Vekarić bar imaju izgovor da su tužilaštvo vodili u vreme kad su se na čelu države nalazili ljudi koji su, da bi se dodvorili Zapadu, pristajali na ulogu Srba kao dežurnih krivaca. Ali za Stanojkovićevu i njen tim nema ni takvog izgovora. Sad se na čelu države nalazi Aleksandar Vučić, koji ne pristaje na falsifikovanje istorije ratova devedesetih, koji otvoreno govori o zločinima nad srpskim narodom, čijom zaslugom se obeležavaju značajne godišnjice stradanja srpskog naroda i pod čijom vlašću je, posle 80 godina sramnog ćutanja, snimljen prvi film o Jasenovcu. Uskoro počinje snimanje i drugog. Snimljeni su dokumentarni filmovi o bitkama na Košarama i Paštriku, film o proboju posavskog koridora 1992. godine, igrani film o Oluji a snima se još nekoliko filmova o sličnim događajima.
Rad tužilaštva za ratne zločine finansira se iz budžeta. Ili ono treba da počne da radi svoj posao ili ga treba ukinuti.
Jer, interes države i obraz nacije se brane i na ovom polju. Nakon hiljade lažnih optužnica koje su Haški tribunal, zagrebačko, sarajevsko i prištinsko pravosuđe podigli protiv Srba, najmanje što se očekuje od srpskog tužilaštva jeste da makar podigne optužnice za stvarne zločine nad srpskim narodom.
