Brnabić: "Privreda i vlada se suočavaju sa krizom i samo zajedno možemo da postignemo neke rezultate"
Javna preduzeća i dalje vuku našu ekonomiju na dole
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da se privreda i vlada zajedno suočavaju sa krizom i da samo zajedno mogu da ostvare rezultate, kao i da ubrzani razvoj možemo da postignemo daljom digitalizacijom i ulaganjem u biotehnologije, biomedicinu i veštačku inteligenciju. Brnabićeva je na zatvaranju 29. Kopaonik biznis foruma, koje se dogodilo danas, čestitala Savezu ekonomista Srbije na još jednom uspešno organizovanom KBF i istakla da je taj forum sa svojim zaključcima važan jer već godinama fukncionišemo u kriznom menadžmentu.
VLADETA PONOVO KONTRADIKTORAN: Zaboravio šta su njegovi pajtosi i on radili dok su bili na vlasti, pa za isto osuđuje druge (VIDEO)
SRBIJA NASTAVLJA UZLAZNOM PUTANJOM: Predsednik Vučić objavio snimak o napretku zemlje (VIDEO)
Prelistavanje dnevnih novina za 10. mart 2022. godine
– Privreda i vlada se zajedno suočavaju sa krizom i samo zajedno možemo da postignemo neke rezultate. I zato uvek pratim zaključke KBF koji su dobre smernice za vladu – poručila je Brnabićeva na Kopaoniku.
Ona je rekla da su svi, 1. januara, mislili da je najgore prošlo i da kada su videli šta je bilo u toj godini očekivali da će 2022. biti mnogo bolje, ali da je onda došla nova kriza i rat u Ukrajini.
Govroći o postignutim rezultatima vlade, podseća da je 2014. bila fiskalna konsolidacija koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić i da je od 2017. bio postavljen cilj da se obavi tranzicija naše ekonomije sa radno zasnovanih investicija, što je tada bilo neophodno zbog zapošljavanja ljudi, na ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama.
Kako je rekla, tri su ključna rezultata vlade – razvoj inovacija i novih tehnologija kako ne bi bili prepoznati kao zemlja jeftine radne snage već kao zemlja inovativnih i pametnih ljudi gde se ulaže u istraživanje i razvoj.
– IKT sektor je imao izvoz veći 1,8 milijardi evra, što je bio naš najvažniji izvozni sektor, sa navjećim izvoznim potencijalom i imali smo tu suficit veći od 1,3 milijardi evra.
Brnabićeva je rekla da je drugi najveći ekonomski rezultat naš ekonomski rast koji je iznosio u 2021. od 7,4 i 7,6 odsto i da će se tek krajem godine znati precizno koliko je iznosio.
Podsetila je da je pad BDP-a u 2020. bio svega 0,9 odsto.
Kako je rekla, treći najveći rezultat je postignut u vladavini prava i usvojenim ustavnim amandmanima, što je prošlo prilično nezapaženo.
– Kada pitate privredu, pravosuđe je bio problem, dugi sudski procesi, pa smo za velike strane investicije morali kao država da garantujemo da će u bilo kakvom sudskom postupku biti relevantna međunarodna arbitraža – rekla je premijerka i dodala da su tim amandmanima otvorena vrata za nezavisno pravosuđe bez političkih uticaja.
Brnabićeva je, u razgovoru sa članom Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Draganom Ðuričinom, na pitanje šta je ostalo za novu vladu da uradi, rekla da je to svakako članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer je to jako važno za zaštitu naše privrede i njenu konkurentnost.
– Da smo bili članica STO mnogo bolje bi rešavali uvođenje kvota na čelik koji je uvela EU, imali bismo veliki adut u rukavu – naglasila je Branbićeva i dodala da STO nije bio priortet jer je država morala da se bori sa kovid pandemijom.
Druga stvar je, kaže, dalja reforma javnih preduzeća koja i dalje vuku našu ekonomiju na dole.
Kaže da je usvojena strategija o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu i akcioni plan, ali da se nije mnogo odmaklo.
Na pitanje šta bi trebalo da bude u fokusu za dalji razvoj, Brnabićeva je rekla da smo ulaganjem u digitalizaciju nadoknadili 10 ili 15 godina zaostatka u odnosu na druge zemlje, kao i da smo došli na svega oko 15 godina zaostatka u odnosu na Nemačku.
Kada je reč o demografskim problemima Brnabićeva je rekla da država daje veliku pomoć porodicama sa decom i pokušava da poboljša uslove života građana, ali da to ne znači samo rast plata, već i bolja života sredina i kvalitet obrazovanja.
Naglasila je da je i povratak naših ljudi iz inostranstva, posebno onih visoko obrazovanih, ogroman potencijal za razvoj.
Premijerka napominje da i dalje imamo problem sa velikim odlivom majstora i zanatlija, na primer, varioca, stolara, vozača…
Govoreći o zelenoj tranziciji, rekla je da je Srbiji potrebno 13 do 15 milijardi evra kako bi dostigli najbolje evropske standarde, a to znači i ulaganje u kanalizaciju, prečišćavanje otpanih voda, transferne stanice za otpad i filtere za termoelektrane.
– Tu nisam uračunala i istraživanje za razvoj zelenog vodonika, čemu moramo da posvetimo mnogo više pažnje – navela je ona.
Brnabićeva je kazala da bi Srbija mogla da dovede i inženjere i programere iz Rusije i Belorusije i drugih zemalja iz kriznog područja i da iskoristi za svoj rast.
Poručila je da bi u Srbiji trebalo da bude više javno-privatnih partnerstava i to posebno u sektoru energetike, jer nam ona mogu doneti nova partnerstva.
Dragan Ðuričin je rekao da živimo u veoma složenoj krizi koja je krenula sa krizom svetskog neoliberalizma i dodatno se se produbila sa drugim krizama, kovidom, ali i ekonomskim i pravim ratovima u prethodnom periodu.
On je rekao da je došlo do stagflacije na globalnom nivou i inflacionog rasta pre svega u finansijskom sektoru u 2021.
– Vlada Srbije je sve ovo vreme primenjivala krizni menadžment ali nije gubila viziju održivog i inkluzivnog razvoja do 2030. godine – naveo je Ðuričin i dodao da je vlada ostvarila značajne rezutlate.
