ČEPURIN UZBURKAO CELU EVROPU! "Kako je Krim vraćen Rusiji, tako će i Kosovo SRBIJI!"
"Mi, Rusi, ne priznajemo državu Kosovo, strogo se pridržavamo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN!"
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin dao je intervju za časopis Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Pročitajte i:
List navodi da je Srbija evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji i da je biti ambasador Rusije u Srbiji odgovoran i zahvalan posao. „Srbi su naši glavni navijači“, rekao je ranije Čepurin. „Srbi se iskreno raduju uspesima Rusije. Veoma vole Rusiju i njenog predsednika Putina, zato što znaju: što smo mi jači, njima će biti lakše“.
Uspesi Rusije su Sirija i Krim. Kako su Srbi prihvatili vraćanje Krima?
- Većina Srba ima sledeću logiku: Krim je ruski i vratio se u Rusiju. Mnogi, iskreno govoreći, nisu znali da je on „otišao“ u Ukrajinu nakon raspada SSSR-a.
A Kosovo je „srpski Krim“?
- Da, to je srpska zemlja. Kolevka Srbije. Njena svetinja. Kosovo takođe treba da se vrati u pravno i državno polje Srbije u skladu sa međunarodnim pravom. Albanci nazivaju državu „Kosova“. Srbi su pokrajina Kosovo i Metohija, kako se ono i zvanično naziva, uključujući i u Ustavu Srbije. „Zemlja drozdova i manastira“.
Kakva je situacija danas?
- Postoji rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine, prema kojoj je Kosovo deo Srbije. Ne postoji nikakav drugi međunarodni pravni okvir. Ali, defakto, samoproglašena 2008. godine pseudo-država „Kosovo“ danas postoji sama po sebi, ona je odvojena od osnovne Srbije kvazigranicom — „administrativnom linijom“. Pritom, na delu KiM, na severu, kompaktno žive Srbi. To su četiri grada južno od reke Ibar: Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan. Na toj teritoriji vlast Prištine se praktično ne primenjuje. Postoji više enklava. Ali sve u svemu, sa juga Kosova i Metohije su Srbi proterani. U Prištini je 1999. godine bilo 42 hiljada Srba, a danas — 50. U Peći je živelo 18 hiljada, a sada dva seoska sveštenika. U Prizrenu je od 10.000 ostalo 100 Srba i tako dalje.
Kako oni tamo žive?
- Većina Srba je nakon početka sukoba morala da beži u unutrašnju Srbiju i druge zemlje. Danas je Kosovo možda najsiromašniji i najkriminalniji deo južne Evrope. Droga, šverc, najveća američka baza Bondstil, oružje, izbeglice. Jedni beže ili stradaju, a drugi profitiraju.
A naš zvaničan odnos prema kosovskom problemu?
- Tu su tri momenta. Prvo, mi ne priznajemo državu Kosovo, strogo se pridržavamo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Samo Beograd i Priština mogu da se dogovore o statusu i stepenu autonomije pokrajine Kosovo i Metohija. Drugo, ova odluka mora se doneti bez drskog pritiska sa Zapada na Beograd. Treće, mi ćemo biti spremni da pomognemo u potrazi za kompromisom i održivim rešenjem.
- Rusija se solidariše sa težnjom Srbije da pronađe rešenje u okviru ustava zemlje i rezolucije Saveta bezbednosti UN. I mi smo spremni da podržimo one kompromise koje će narod prijateljske nam Srbije smatrati prihvatljivim. Inicijativa i definicija stava ovde je na Srbiji, a uloga Rusije je u mogućoj pomoći na zahtev srpske strane. Važno je napomenuti da sada sve više zemalja razmišlja o povlačenju prethodnog priznanja Kosova. Prvi vesnici su Surinam, Sao Tome i Principe, a u junu je priznanje povukla i Liberija.
Da li su Srbiji naši jedini istomišljenici u Evropi?
- Rusi i Srbi imaju mnogo zajedničkog. Ovo je najveći narod na Balkanu, i to podeljeni narod. Srbi su bili jezgro Jugoslavije. Etnički Srbi žive kako u Srbiji tako i po obodu svojih granica: u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji. Jugoslavija, koja se 1991. godine raspala, na svoj način je ponovila sudbinu Sovjetskog Saveza.
Današnji rusko-srpski odnosi grade se na duhovnom i emocionalnom nivou, jer smo mi rođaci po krvi i veri, ali i po pragmatičnosti, jer naše shvatanje sveta i naši interesi su veoma bliski.
Rusija pozdravlja vojnu neutralnost Srbije, njeno odbijanje da se pridruži NATO-u, kao i čvrst stav o neuključivanju uvođenju antiruskih sankcija. To nije volja nekog lidera. To je stav većine srpskog naroda. Svaki lider koji postupi drugačije ovde neće ostati na vlasti.
Zaista?
- Apsolutno. Verovatno ste videli spomenik Nikolaju Drugom pored zgrade predsedništva? Podignut je nedavno. Prošlost nas čvrsto povezuje: još u 14. i 15. veku srpski monasi su dolazili u Rusiju koja je bila pod mongolskom vlašću. Zatim smo nekoliko vekova mi pomagali Srbima, Slovenima da se oslobode od Osmanlija. Posle revolucije ruska emigracija išla je uglavnom u dva grada — Pariz i Beograd. Ovde je stiglo sto hiljada belih emigranata. U Vojvodini, Beloj crkvi i Sremskim Karlovcima živeli su ruski sveštenici i kozaci, u Beogradu — inteligencija, naučnici, vizantolozi, baletski umetnici, arhitekte. Poslednji projekat arhitekte Nikolaja Krasnova pre emigracije bio je Livadski dvorac na Krimu. Kada se sa 58 godina našao u Beogradu, on je za 17 godina izgradio skoro 200 zdanja — tri puta više nego za 58 godina u Rusiji! I to su kultne zgrade — Kraljevski dvor, zgrada Patrijaršije, Vlade, Ministarstva spoljnih poslova.
Srbi bolje poznaju bitke iz Drugog svetskog rata od nas. Većina stanovništva je proruska i ovo raspoloženje smo poslednjih godina uspeli da ojačamo.
A sa druge strane, Srbija teži ulasku u EU koja je uvela zajedničke sankcije Rusiji.
- Pregovori za ulazak Srbije u EU se vode već mnogo godina. Sa ulaskom u EU mnogi ovde vezuju bogatiji život. Što nije tačno.
Ali Srbija još nije ušla. Koliko je daleka ta budućnost?
- To se neće dogoditi pre 2025. I to je optimistična prognoza. Ali kakva će biti EU do tada? Srbi kategorički ne žele da pristupanje EU pogorša odnose sa Rusijom. Nisu uvereni da će EU preživeti do tada i takve sumnje se povećavaju. Osim toga, Srbi su čvrsto protiv pridruživanja NATO-u. A ostaje i problem Kosova. Pritisak Amerikanaca raste, ali Beograd ne namerava da kapitulira pred Zapadom. Postoji više pitanja nego odgovora. Zapad koristi EU kao „šargarepu“ da bi naterao Beograd da pravi ustupke.