Da li u ovom trouglu leži rešenje kosovskog čvora? Predsednik Srbije u diplomatskoj ofanzivi

Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića do kraja godine očekuju brojni i značajni susreti sa svetskim liderima, koji pre svega imaju za cilj da ojačaju poziciju Beograda u ključnoj fazi dijaloga sa Prištinom. U prepunoj agendi šefa srpske države u oči upadaju susreti sa tri globalna lidera, sa kojima će se videti po dva puta. Reč o razgovorima sa predsednicima Rusije, SAD i Francuske. Da li će se u ovom trouglu tražiti konačno rešenje za Kosovo i Metohiju.

Prema informacijama koje su za sada dostupnoj srpskoj javnost, ali i prema izjavama samog Vučića, u septembru ga očekuju susreti sa Vladimirom Putinom u Rusiji, kineskim predsednikom Si Đinpingom u Kini i Donaldom Trampom u Njujorku na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.

Zatim se u novembru očekuje dolazak Putina u Beograd na vojnu paradu povodom stote godišnjice završetka Prvog svetskog rata, da bi koji dan kasnije imao susret sa Makronom i Trampom u Parizu na istovetnoj proslavi.

Decembar je rezervisan za drugi susret sa francuskim predsednikom, ovog puta u Beogradu.

Iz navedenog se zaključuje da će Vučić imati po dva susreta "oči u oči" sa Putinom, Trampom i Makronom. Da li u ovom trouglu leži rešenje kosovskog čvora.

Ova godina je izuzetno bitna za budućnost regiona, kao i za budućnost dijaloga Beograda i Prištine i u tom smislu septembar je jedan od bitnih meseci, u kome će se nastaviti pregovori uz EU kao posrednika.

- Evidentno je da se u ovom trenutku pregovara samo na najvišem političkom nivou, što je jedini garant da može doći do nekakvog komrpmisnog rešenja, koji bi zadovoljio sve strane u pregovaračkom procesu i koji bi ovu temu skinuo sa političke agende uslova Srbije u procesu evrointegracija - kaže Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.

Ona napominje da je veoma važno ostvariti direktan kontakt sa ključnim međunarodnim akterima.

- Bez obzira na ponovljene izjave zvaničnika međunarodne zajednice da će sve zavisiti od direktnog dogovora Beograda i Prištine, zapravo se radi o tome da ono što bude kompromisno rešenje, može uticati na mnoge druge dogovore i pregovore vezane za različita krizna područja i zamrznute konflikte u svetu - ukazala je Joksimović.

U tom kontekstu, rekla je ona, važno je da Srbija iskaže svoj stav pred ključnim zvaničnicima, koji u procesu na direktan ili posredan način učestvuju.

- Sa druge strane važno je da osluškuje šta je to što je za one aktere, koji na proces mogu presudno uticati, prihvatljivo, odnosno - šta Srbija u svojoj pregovaračkoj poziciji može da postavi tako, da postigne nekakav maksimum iz jedne suštinski teške pozicije, u kojoj pokušava da pronađe pojedine adute kojima će pred međunarodnom zajednicom, pre svega izdejstvovati bolje uslove za život Srba na KiM - izjavila je predsednica Centra za spoljnu politiku.

To u svakom slučaju zvuči kao trougao, u kome su obuhvaćeni mnogi značajni faktori, ali veličina svih učesnika još uvek ne garantuje rešenje, smatra Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije.

- Teško će se doći do nekog kompromisnog rešenja i uz pojačanu diplomatsku aktivnost, jer mi je za sada teško da poverujem da Albanci hoće da prihvate ikakav kompromis - pojašnjava svoj stav Gujaničić za naš portal.

Prema njegovim rečima, Vučić "igra" na kartu Makrona, kao ojačanog evropskog igrača.

- Njegova spoljnopolitika je nešto jača u odnosu na Merkelovu. Tu je i Trampova ideološka neodređenost. Zato verovatno smatra da sa ljudima, koji imaju dosta pragmatičan pristup, može nešto da postigne. To je jedna hipoteza koja može i ne mora da se ostvari - zaključio je Gujaničić.