Dačić se SLOMIO na sahrani Palme - "Znaj, brate moj, mi se ne rastajemo..." (VIDEO)

Po želji preminulog na sahrani govor su održali Dragoslav Bokan i Ivica Dačić.

Poštovana porodice, visokopreosvećeni mitropolite, dragi prijatelji, dragi brate moj rođeni i jedini Dragane, zaista nisam očekivao da ćemo uskoro biti u ovako jednoj prilici.  Mitropolit i ja smo ga dobro poznavali i to proteklih 30 godina. Ja ne govorim sada o političkoj liniji, mi smo imali koaliciju koja je trajala 16 godina, to je zaista retkost da sa nekim čovekom imate saradnju 16 godina. Ja ovde govorim o našim odnosima u zadnjih 30 godina.

"On se nije smirio dok nije napravio crkvu"

Zato kada neko govori o Draganu Markoviću mora da poznaje čitav taj kontekst i kakav je bio njegov životni put i da ovo sad Končarevo ne bi bilo poznato niti bi u njemu bilo izgrađeno ovih infrastruktiuurnih stvari da nije bilo Dragana. 

Nije bilo nedelje da me on ne zove da mu se nešto pomogne. Tako je bilo za hram i crkvu on se nije smirio dok nije napravio crkvu i naravno da mu je patrijarh bio obećao da će da dođe. I  to je za ovo selo vekovni događaj da patrijarh dođe u ovo selo. On je u životu sve sam stvorio, on je sam radio njega niko nije doveo za ruku i postavio ga na pedastal.

Dačič o Palminom životu

Mučio se i stvarao sam, niko ko je sarađivao sa njim ne mpže da kaže nešto loše. Zato ovde imamo dve linije gledanja, jedna je ovo što je Bokan malopre govorio, druga o njemu kao čoveku.

 - On je bio veliki Srbin, isto tako je bio Srbin koji je shvatao da ništa ne može da se uradi bez stranih investicija i da treba imati jedan zdravi patriotizam. On je bio spreman da to kaže čak i kada su mnogi savetovbali da to ne kaže. Jagodina je bila primer rešenja koja je on sam smišljao, ja ne mogu da kažem da je tim stručlnjaka stajao iz toga. Od društvenih tema do nekih delova grada. On ništa nije za sebe, nije bio čovek koji je došao da mu on nije pomogao. Drugo pitanje on je bio poslednji bedem za svaki problem, bio je rame za plakanje.

- Bio je odan i veran, a to je odraz veličine čoveka. Ja nisam imao rođenog brata, nije ni on, zato smo mi jedan drugog zvali rođeni brat. Ja se nikad nisam naljutio na njega, sad se malo ljutim jer nisam očekivao da ce otići bez pozdrava. Nismo bili svesni da će se ovo desiti. Mi kad ne verujemo da će se desiti, propuštamo da mu kažemo da ga volimo. Mi se nismo rastali, zajedno ćemo nastaviti. On ce se spominjati uvek. Postoje ljudi o kojima se ne priča, a o njemu će se uvek pričati odavde pa do večnosti - kazao je Dačić i dodao:

- Teški su rastanci, ali znaj, brate moj, mi se ne rastajemo. Uvek ćemo te se sećati. Neka ti je laka ova seljačka zemlja, tu smo mi, tvoja braća. Ovde si pored svog oca, na zemlji na kojoj si odrastao - rekao je on u potresnom govoru.